Krenimo redom: od Železnika, SPENS-a i Poljske, pa Tel Aviva, "Pionira", Rija i Stambola, do Japana i nazad. Samo onaj ko je osvajao zlata pobedama nad Amerikancima i Rusima, pa bio opljačkan za finale protiv Turaka, zna i koliko vredi srebro kada izgubite od Slovenaca.
Od Vukovara, do Japana: Nezaboravno putovanje Milana Mačvana!
Od juniorskih dana u Železniku učio je da igra velike međunarodne utakmice, a Žalgiris na završnim turnirima Evrolige bio je uvek poseban izazov u mlađim kategorijama.
Način na koji je igrao za "pantere", Muta Nikolić dodelio mu je ulogu lidera kada je 2007. u Novom Sadu počelo Svetsko prvenstvo za mlade...
...a, Mačvan se na toj ulozi zahvalio zlatom osvojenom protiv Amerikanaca u krcatom SPENS-u. Tako se dogodila ljubav između njega i reprezentacije Srbije.
Ljubavi nije bilo mnogo kada je odlučio da prvi profesionalni ugovor ne potpiše u Železniku, već u Vršcu, što je bila prva VELIKA odluka koju je doneo u karijeri.
Malo je reći da mu je matični klub zamerio na izboru, ali je Mačvan pokazao čvrstinu kada je trebalo igrati u Železniku.
Dve godine posle Novog Sada, Milan se ponovo sreo sa Amerikancima i podsetio ih da se košarka igra glavom...
...kao i da to što nije skočan i okretan, ne znači da je pametno kačiti se sa njim na terenu.
Na "studijama" u univertitetskoj reprezentaciji morao je da položi težak ispit i nauči da, ni to što igrate finale pred svojim navijačima, ne znači da će sudije "svirati" očigledan faul nad vama.
Kao i da vam neće pomoći da se bunite i nervirate, ma koliko bili u pravu.
Ali je učio brzo i položio iz prve!
Svetskom zlatu iz Novog Sada 2007, dodao je univerzitetsko iz Beograda 2009. i pomislio da ode na zaslužen odmor...
...međutim, vesti o studentu koji brzo uči stigle su do profesora Ivkovića, koji je okupljao klasu sa kojom će pokušati srpskoj košarci da vrati narušeni ugled i izgubljeni ponos. Tako je Mačvan istog leta, umesto na more, otišao u Poljsku na Eurobasket.
Tamo je bilo super.
Baš super...
Zapravo, nezaboravno!
Duda je u Poljsku poveo grupu momaka voljnih da uče, a vratio srebro i generaciju koja će u budućnosti igrati NAJVEĆE utakmice na svetu, a Mačvan do danas - 11 godina kasnije - ostao njen nerazdvojni deo.
Trebalo je vratiti se u realnost zvana klupska košarka, a ona na ovim prostorima nije uvek bila prijatna. Ni pravedna.
Međutim, još jedno reprezentativno leto bilo je poput nagrade za Mačvana. Trebalo je braniti srebro, ali u konkurenciji Amerikanaca. Izazov prihvaćen!
"Mač" je u Turskoj morao da položi još jedan težak ispit - 40 minuta košarke sa Hrvatima na ispadanje, već u osmini finala. To što je rođen u Vukovaru značilo je da mora biti samo mirniji. I to je položio iz prve, mada je bilo "gusto".
Miloš Teodosić zaslužio je ulogu lidera još u polufinalu sa Slovencima u Poljskoj, u Turskoj je to morao da potvrdi. Na ostalima je bilo da prate i veruju prvom među sobom. Bila je to "skupa" lekcija za sve, a platili su je Španci.
Onda je, nažalost, na red došao ispit koji se ne polaže tako što ćete pobediti, jer ste u sportskom nadmetanju sa rivalom bili bolji, već izgubiti, iako u nesportskom nadmetanju sa rivalom niste bili gori. Na takvom ispitu mnogi padnu i odustanu...
...ali je Dudina generacija ostala dostojanstvena, naučila lekciju i nastavila dalje.
Usledili su i sportski porazi od boljih i utakmice u kojima nije bilo pitanje hoćemo li osvojiti medalju ili ne...
Već, da li ćemo uopšte igrati Olimpijske igre...
...ili NE.
Mnogi momci, poput Mačvana, na Eurobasketu 2011. naučili su šta znači NE otići na veliko takmičenje i čvrsto odlučili da se to više ne ponovi.
Posle jedne od pet sezona potpisanih ugovorom koji je teško odbiti, vratio se u Srbiju da ispravi grešku.
To već nije bila greška, iako mu nisu svi preporučivali da je dolazak u Partizan trenera Vlade Jovanovića pravi izbor. Trebalo je braniti sve one titule osvojene pod Duškom Vujoševićem i Mačvan je tome doprineo.
Trajalo je sezonu, vredelo je za tri.
U toj 2011/12, Mačvan je kao osvajač medalje za Srbiju naučio šta znači igrati u atmosferi u kojoj biti košarkaš drugog kluba znači i biti najsurovije vređan.
U "Pionir" se vratio već sledeće sezone kao igrač Galatasaraja...
...i osetio jednaku netrpeljivost.
Baš kao što je osetio jednako snažnu podršku kada se 2014. posle povreda i teškog perioda ponovo našao u Partizanu.
MILAN MACVAN kosarkas Partizana na utakmici ULEB Evrokupa protiv Hapoel Jerusalim u hali Pionir, Beograd 03.12.2014. godine Foto: Marko Metlas Kosarka, Partizan, ULEB Evrokup, Hapoel Jerusalim
To više nije bio onaj Partizan...
...trebalo je prihvatiti ulogu onog koji gubi finala.
Ali, i u toj ulozi Mačvan je igrao košarku zbog koje je ostao omiljen među partizanovcima i kada je kasnije dolazio na utakmice košarkaškog...
...i fudbalskog tima.
U međuvremenu, propustio je Brazilce, Grke i Francuze na Mundobasketu 2014. i Litvance na Eurobasketu 2015...
Saradnju sa trenerom Saletom Đorđevićem nadogradio je saradnjom sa selektorom Saletom Đorđevićem. Opet je bio "orao".
Pa je došao trenutak da prekobrojni Milan Mačvan postane kapiten ispovređivane reprezentacije Srbije pred Eurobasket 2017.
Kada se agonija sa povredama saigrača nastavila i u Turskoj tokom turnira, on je najmanje imao prava da klone duhom.
Dok se u Srbiji raspravljalo da li bi Mačvan uopšte išao na Eurobasket da su svi bili zdravi i voljni da igraju, ekipa je igrala još jedno finale i nastavila niz osvajanja medalja. To, osam godina posle Poljske, nikoga nije činilo srećnim. Naprotiv.
Sa dve teške povrede i operacije kolena u karijeri, Mačvan je mogao da navede dovoljno razloga da preskoči čuvene kvalifikacije za Mundobasket u Kini, ali je bio prvi na treningu uz momke iz Košarkaške lige Srbije.
Biti jednom kapiten, znači biti uvek kapiten reprezentacije, a kapiten dođe i kad je povređen...
Radio je naporno da pobedi novu pobedu i bude spreman za Kinu, a ispitivanja su pokazala da ima dovoljno veliko srce da to i uspe.
I uspeo je. Na još jednim pripremama pojavio se naspreman i spreman za surov rad na padinama Kopaonika...
...a, onda morao da položi još jedan neprijatan ispit - da prihvati da kao kapiten srebrnih u Evropi i predvodnik "trećeg tima" reprezentacije Srbije u kvalifikacijama, ipak, neće putovati na veliko takmičenje.
Posle epizode u Japanu, mnogi su želeli opet da ga vide u Partizanu. Sportski je rekao: "Ne isključujem mogućnost povratka, ali ne kao igrač. Ne mogu da pružim ono što se od mene očekuje i nije u redu da potpisujem ugovore i varam ljude", rekao je kao pravi sportsmen.
Ali je Milan Mačvan odlučio da krene u drugom pravcu. Srećno, majstore.
Tagovi
