Vaša lica: Skuterom preko Sibira do Beograda

Nakon dobijanja diplome na fakultetu za Interkulturalne komunikacije, u Japanu, i dve godine rada na Tajvanu, u aprilu ove godine odlučila je da se ukrca na Trans-sibirski voz. Početna stanica je bio Peking...

Preko Mongolije stiže do Bajkalskog jezera, i u tom delu istočne Rusije provodi dva meseca. Ljudi koje je sretala nisu razumeli engleski pa se sporazumevala gestikulacijom i uspevala da dobije prenoćiste, hranu i po koju čašicu votke.

Novosibirsk, Omsk, Ekaterinburg, Kazan, Moskva...kako je udaljenost izmedju ovih gradova bila veća od 3000km, prenoćište je pronalazila preko "kaučsurfinga", a ponekad je morala da prespava i na autobuskim stanicama...

Poslednjeg dana pred istek vize stiže u Estoniju na svom neregistrovanom skuteru, i u sledećih par meseci preko Letonije i Litvanije dolazi do Poljske i Nemačke, a tu se javljaju novi problemi...

U Poljskoj aplicira za posao profesorke japanskog, ali zbog Šengenske vize i provedenih devedeset dana na teritoriji EU mora da "beži". "Tad sam digla ruke" seda na skuter i hita 50km/h kroz Slovačku i Madjarsku i 20. oktobra stiže u Srbiju.

U Beogradu trenutno uživa u bezviznom režimu, drži časove japanskog preko skajpa, i čeka da joj stigne radna potvrda iz Moldavije, gde će, ako sve bude išlo po planu, radiiti kao profesorka japanskog do kraja maja sledeće godine.

Na pitanje šta je navelo da krene u ovakvu avanturu, rekla nam je: "Jednostavno verujem ljudima, i verujem da ću uvek uspeti da pronadjem nekoga ko će mi izaći u susret. Slobodna sam, uživam u svom životu i za sada nemam nameru da nešto menjam".