Arhitekta Vladimir Lojanica u intervjuu za MONDO odgovara na kritike dela stručne javnosti u vezi sa tržnim centrom u Rajićevoj u centru Beograda.
Jedni kažu "odlično", drugi kritikuju. Jedni su za spoj starog i modernog, drugi su za očuvanje ambijentalne celine strogog centra Beograda.
Tema ove debate u javnosti je Tržni centar u Rajićevoj, u srcu Beograda, koji je danas, posle tri godine, otvorio vrata posetiocima.
Da li je novom, modernom kompleksu, koji je izgrađen od modernih materijala, mesto uz zgrade koje su podignuite pre više od jednog veka i koje su danas simboli Beograda? Tržni centar je napravljen na mestu na kojem je svojevremeno bila okretnica trolejbusa, a potom je tu bio prazan prostor.
Arhitekta Vladimir Lojanica, idejni tvorac novog tržnog centra, koji je napravljen na 15.000 kvadratnih metara, u intervjuu za MONDO, priča o izazovima sa kojima se, zajedno sa svojim ocem, akademikom Milanom Lojanicom, susretao prilikom pravljenja projekta i odgovara na kritike.
Otac i sin Lojanica su na regionalnom konkursu 1999. godine pobedili u konkurenciji 35 timova i dobili su poverenje investitora, izraelske kompanije "Aštrom internešenel" (Ashtrom International) da izrade projekat. Od tada do danas, idejna rešenja su menjana, prilagođavana...
"Naravno da smo zadovoljni realizacijom i izgledom objekta. Čitav taj tok prošao je kroz međusobna usaglošavanja sa investitorima i gradskim ui republičkim institucijama, pre svega zavodima za zaštitu spomenika. Zato su se i desilo nekoliko varijanti rešenja od dobijanja građevinske dozvole, jer je proces bio dugotrajan. Od konkursa postoji 17 dokumentovanih varijanti idejnog projekta, koje su predstavljale faze, iz koraka u korak ka konačnom usaglašavanju i rešenju", kaže Lojanica.
Koji su vam bili najveći izazovi?
"Pre svega, to je bilo koncepcijsko opredeljenje - kako pristupiti rešenju takvog objekta koji treba da izbalansira modernu arhitekturu i zatečeno istorijsko jezgro. Maksimalno smo pokušali da uvažimo postojeće visinske regulacije i odnos prema neposrednom ambijentu, pa preko replika starih objekata koji su srušeni tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, ali na način koji ne podrazumeva njihovu doslovnu interpretaciju, već neku vrstu artističke interpretacije koja je prilagođena duhu vremena, sredstvima i materijalu kojima se gradi", odgovorio je arhitekta.
"Cela ideja je zasnovana na tezi da grad, kao tkivo, ima kontinuitet u svom nastanku i da svaki slojevi, svako vreme treba da ostavi svoj karakteristični pečat u toj gradskoj istoriji. To čini grad bogatim, to olakšava njegovo čitanje, njegovo tumačenje, njegov rast i razvoj".
Posebno je naglasio:
"Ovaj objekat je morao da bude moderan zato što pripada izgradnji u modernom vremenu i gradi se modernim sredstvima, ali uz maksimalno uvažavanje svih kontekstualnih uslova tradicionalnog gradskog jezgra".
Izazov je bila i Gradska biblioteka u neposrednoj blizini. Ona je, odgovara Lojanica, dobila potpuno novi i veći depo.
"Gradska biblioteka je od starta bila stečena obaveza investitora, jer je na teritoriji bivšeg depoa Gradske biblioteke, koji je bio primetno skromniji od onoga što je biblioteka dobila danas, dogovor je bio da biblioteka dobije proširenje svojih prostora depoa na podzemnim nivoima. To smo i osztvarili - 1.600 kvadratnih metara opremljenih depoa je sazidano i obezbeđena je podzemna veza na donjem nivou biblioteke sa novim prostorot kao i nezavisan ulaz iz Ulice knez Mihailove.
O uklapanju ovog objekta u celinu...
"Što se tiče uklapanja - naš stav je bio da moderna, monohromatska arhitektura zapravo predstavlja paspartu starim zgradama, neku vrstu scenografije i displeja za stare zgrade, nikako im ne konkuriše. Da smo išli na neke doslovnije replike istorijskog jezgra grada najpre bile bi nedokumentovane, jer nisu postojale na ovoj teritoriji u takvom obliku".
Na negativne komentare dela stručne javnosti, kritike pojedinih građana, Lojanica ima ovakav odgovor:
"Ako pogledate aktuelnu evropsku praksu, velikih evropskih prestonica koje imaju i vrednije kulturno arhitektonsko nasleđe od nas, možete naći bezbroj primera ovakvih intervencija u novije vreme. To je svetska koncepcija koja ječ, čini se, ispravna, i mi smo se oslonili na ta iskustva. Za očekivati je da ljudi imaju jednu vrstu rezervisanosti prema novome, prema novitetima, promenama... Na kraju krajeva, više od 50 godina navikli su avde da gledaju prazan prostor na ovom mestu, koji je bio posledica više sile, jer nije trebalo da bude prazan prostor. Ne vidim potrebu da se sa nekakvim antagonizmom odnosimo prema palatama savremenog doba. Uveren sam da će vreme pokazati i da pokušaju da razumeju sve njegove kvalitete".
Prilikom iskopavanja pronađena su važni istorijski artefakti, čiji su ostaci zaštićeni i čine sastavni deo tržnog centra, odnosno trga ili pjacete ispred (gledano iz Ulice kneza Mihaila).
Da li je to bila inspiracija ili prepreka za završetak projekta?
"Pre početka radova sprovedene su dve faze arheološkog istraživanja u kojima je učestvovao Gradski zavod za zaštitu spomenika i Arheološki institut. Očekivali smo da ćemo naći takve ostatke, jer je beogradska teritorija, pogotovo ovde u zoni gde se nekada rimski kastrum dodirivao sa civilnim delom stanovništva. Tu su sedimentacije arheoloških slojeva prilično intenzivne. Tako se i desilo. Našli smo ostatke rimskog trga iz 2. veka, rimskih ulica iz četvrtog i turske ostatke iz 17. veka, koji su rekonstruisani, sačuvani i prezentirani. To nam je bilo veliko oduševljenje, jer smo videli šansu da sve ono što je nekada bila istorija, kulturni slojevi i vrednost, kroz ovaj objekat, iskoristimo priliku da je izložimo javnosti kako bi mogla da stekne uvid u te ostatke koji su se nalazili u podzemnim slojevima".
Kada budete išli u TC Rajićeva, ulaz iz Knez Mihailove ulice, obratite pažnju na zastakljen basenena ulazu u objekat.
