Građani Beograda iz samog centra metropole - ulica Kralja Petra i Cara Uroša - ovih dana imaju ogromne probleme sa bubašvabama.
Neželjeni gosti pojavili su se kod stanovnika zapadnog dela prestoničkog "kruga dvojke" u pojačanom broju tako da "od njih oči ne mogu da to otvore", prenosi njihov vapaj "Politika".
"Prolaze i kroz komarnike. Svake godine radim deratizaciju ali problem je što komšije to neće da obave, pa se one brzo opet pojave", kaže jedna gospođa s Dorćola.
Kad su bube i mali glodari u pitanju, obično smo svi "sam svoj majstor" ali, stručnjaci upozoravaju da preparati iz poljoprivrednih apoteka samo nakratko mogu da nas zaštite od napasti.
Bubašvabe će sve nadživeti
Jedino rešenje je izabrati pravu firmu za deratizaciju, koja koristi originalna sredstva, što se može videti i po nešto većoj ceni posla. Ne tako retko dešava se da se bira po ceni, ali se ona kasnije "plati" time što se bube brzo vrate, ili čak ne nestanu ni na jedan dan, piše beogradski dnevnik.
A TEK BUBARUSI...
Još veća napast od bubašvaba su bubarusi, jer se za razliku od prvih koji imaju jednu generaciju godišnje, razmnožavaju se mnogo češće, pa ih ima četiri ili pet generacija godišnje.
One žive samo u zatvorenim prostorima, na toplom i gde ima hrane. Razmnožavaju se na vlažnom, mračnom i toplom mestu: iza frižidera, u sudoperama...
Fuj! Da li biste pili bubašvabino mleko?
Oni su "domaće životinje", pa im razvoj ne zavisi od spoljnih, sezonskih, uticaja - razmnožavaju se cele godine. Osim stanova, česte su i po bolnicama, obdaništima, školama.
Osim što su neprijatni za videti, i bubašvabe i bubarusi su opasni jer prenose razne vrste mikroorganizama i bakterija: salmonelu, stafilokoke, streptokoke...
Zagađuju stanove, hranu, a bubarusi ostavljaju i neprijatan miris na namirnicama s kojima dođu u dodir.
