Odrastajući u posleratnoj prestonici sanjao je da postane fudbaler kao i njegov stric legendarni napadač Beogradskog sportskog kluba, Aleskandar Tirnanić.

Po sopstvenom priznanjumanjak fudbalskog talenta bio je očigledan, te mu je jedino ostalo da navija. Naravno za klub iz komšiluku.


“Inače, ja ne umem da šutnem loptu i nikada nisam odigrao ni jednu fudbalsku utakmicu ali je u mojim genima ostala navijačka manijakalnost, čemu sam ja dodao manijački odnos prema jednom klubu koji se zove Crvena Zvezda.” - isticao je Tirke.

Gimnazijalac, koji nikada nije maturirao postao je jedno od najznačajnijih imena domaćeg novinarstva. Prve tekstove kao “omladinac” objavio je 1960. godine u listu “Susret”. Nesporan talenat i dovitljivost reči dovele su do toga da se nađe u čuvenom “NIN”-u, gde je bio urednik kulture a jedno vreme i sam glavni urednik. Njegove tekstove objavljivali su i Borba, TV revija,, Književna reč, Telegraf, Dnevni telegraf, Nedeljni telegraf i mnogi drugi listovi bivše Jugoslavije. Radio je i na RTV Beograd i TV Politika.

Bio je glumačka zvezda Žilnikovih “Ranih radova”, epizodista u “Otpisanima”, “Crnom Bombarderu” i “Dečku koji obećava”. Po mnogima Tirnanić je bio naš najbolji filmski kritičar o čemu svedoči i Nagrada srpske sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara za životno delo.

U unificiranost jugoslovenskog socrealizma uveo je američki san “Džona Vejna”, “Plejboj”, “Koka – kolu” i “Paju patka” I tako postao prozor u svet “slobode” čije je tekstove “gutala” podjednako starija i mlađa publika.

Tirke, kao čuveni boem koji se ponosio “članskom kartom” bifea Ateljea 212,  o duhu glavnog grada isticao sledeće: “ Duh Beograda, brušen je vekovima sopstvenom i ogromnom energijom u želji da bude svoj. Taj duh je odbacivao okove, prezirao zabrane i dekrete vlasti, bez obzira kako se ta vlast zvala. Suština boemije je novo poimanje slobode”!

Bio je oženjen glumicom Darom Džokić sa kojom ima kćerku Jovanu.

Njegov “Beograd za početnike” je najbolji vodič kroz sentimentalnu istoriju glavnog grada, a “Beograd za ponavljače” bezvremeno sećaje na ljude i događaje koji su menjali život, prostor i vreme na ušću Save u Dunav.

Preminuo je na današnji dan 2009. ali njegov duh, duh Beograda, živi večno.

PRISETIMO SE NEKIH OD TIRKETOVIH GENIJALNOSTI:

"Nekada je Beograd bukvalno živeo na ulicama: kafa se pila ispred kućnih kapija, na šamlici, sa komšijama, tu se katkada i jelo, do kasno u noć pikao se fudbal (model "krpenjača“) i odvaljivali prsti o tursku kaldrmu zarad nedostatka propisne opreme, lokalo pivo u bez brojnim kafanskim baštama sa nizovima raznobojnih svetiljki, dok se svake večeri takozvani „siti“ pretvarao u šetalište koje je svoj epicentar imalo u Ulici kneza Mihaila, gde se nala zila takozvana štrafa, ono što drugi zovu korzo.”

“Vi znate da boljeg života više neće biti … Nemojte to da shvatite suviše bukvalno neće biti serije ‘Bolji život’.”

“ Jedan junior Crvene zvede baš je ovih dana odlučio da ostavi fudbal i postane akademik. ‘Lakši je profur’ kaže.”

"Ja sam jedini nezavisni novinar u ovoj zemlji, pišem gde hoću."