Nastavlja se najava prodaje velikih zgrada širom glavnog grada Srbije, od kojih neke decenijama važe za simbole Beograda.
Pre samo nekoliko dana obelodanjeno je da vlasnici razmišljaju o prodaji zgrade BIGZ-a, smeštene u neposrednoj blizini Beogradskog sajma. Konačna odluka kojom bi se dalo "zeleno svetlo" za ovu transakciju, najavljena je već za 23. mart.
Ipak, ovo je samo jedno od monumentalnih zdanja koja bi mogla da budu prodata u narednom periodu.
BIGZ
Zgrada BIGZ-a sagrađena je 1937. godine kao objekat Državne štamparije, u obliku ćirilićnog slova “p”, nalik na štamparsku mašinu. U zlatno doba socijalizma BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi, dok se u poslednjih nekoliko decenija, na 25.000 kvadrata nalaze štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar...
Akcionarima BIGZ pablišinga predloženo je da prodaju nekretnine na čuvenoj lokaciji u blizini Beogradskog sajma. Nova školska knjiga poseduje 76,7% akcija BIGZ pablišinga, 4,3% je vlasništvo Akcionarskog fonda - dok je 18,9% u vlasništvu građana malih akcionara.
Geneks kula
Simbol Beograda izgrađen je još 1980. a poslednjih godina pominje se uglavnom kada liftovi ne rade. Na jednoj od prvih pametnih zgrada na Balkanu, na napuštenoj kuli, radi još samo sat, a ona sama je deo stečajne mase koja se sada prodaje. Nekada moćna kompanija “Geneks eksport”, sagradila je, u skladu sa svojim renomeom i ekonomskom moći, tada najvišu zgradu od 119 metara, nad kojom je dominirao restoran-vidikovac.
Bez obzira što je reč o zgradi od 35 spratova na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, do sada nije bilo zainteresovanih za njenu kupovinu, iako je od uvođenja stečaja više puta nuđena na prodaju.
“Beograđanka”
Grad Beograd nedavno je odlučio da je proda zbog veoma velikih troškova održavanja. Podignuta je 1974. za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, a po projektu njegovog imenjaka i prezimenjaka, arhitekte Branka Pešića, nalazi se pod prethodnom zaštitom tako da novi kupac ne bi smeo da je ruši, već samo da je rekonstruiše.
Visoka 101 metar, sa 23 sprata, Palata “Beograd” je i posle četiri i po decenije jedna od najviših zgrada u glavnom gradu Srbije.
Sava centar
Najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u region, “Sava centar” izgrađen je 1977. godine. Decenijama je bio mesto održavanja najvećih međunaradnih kongresnih skupova, uključujući Generalnu skupštinu Svetske banke i MMF, a u njemu su gostovala i najveća imena svetske umetničke scene.
Početkom godine je najavljen tender za njegovu prodaju, Grad će za njega će tražiti najmanje 25 miliona evra, a novi vlasnik će u narednih pet godina morati u obnovu da uloži dodatnih 50 miliona evra.
Galerija "Progres"
Velika bura se poslednjih meseci podigla oko prodaje Galerije “Progres”. Istoimena kompanija ovih dana oglasila je šestu prodaju nepokretne imovine Palate "Progres", a najvredniji objekat upravo je galerija čija početna cena iznosi oko 5,27 miliona evra. Međutim, u više navrata zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je upozorio potencijalne kupce “da je ovaj prostor namenjen za kulturu, a ne za neku kockarnicu”.
Galerija je osnovana 1996. godine od strane akcionarskog društva “Progres”, kompanije koja se bavi spoljnotrgovinskim i unutrašnjim prometom, finansijskim posredovanjem.
Palata "Albanija"
Prvi beogradski oblakoder, i u vreme građenja, od 16. jula 1938. do 20. oktobra 1939. godine, bila je najviša zgrada u ovom delu Evrope. Zgrada je smeštena na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra, a ukupna površina joj je 8.000 kvadrata. Proglašena je za spomenik kulture 1984.
Zgrada nije rekonstruisana od nastanka, a prema ranijim najavama fasada Palate "Albanija", trebalo bi da bude obnovljena do 2021. godine. Ona zvanično nije na prodaju, ali nije isključeno da bude ponuđena narednih godina.
