Ukoliko Vlada Srbije prihvati predlog Grada Beograda stara zgrada termocentrale na Dorćolu biće preuređena u muzej slavnog naučnika, rekao je zamenik gradonačelnika, Zoran Vesić.
Nekadašnji simbol industrijalizacije Beograda danas je ruina ali zgrada sa kranom ipak dominira na prostoru marine Dorćol. Pre nekoliko meseci gradske vlasti su inicirale njeno raščišćavanje, a bila je zapuštena toliko da je odvezeno 500 kamiona šuta, prenose "Novosti".
"Fantastično mesto dostojno zaostavštine Nikole Tesle. Ne postoji ništa važnije što možemo da predstavimo svetu. Sadašnji Muzej Nikole Tesle u Krunskoj ulici ima oko 115.000 posetilaca godišnje i verujem da će ih biti više od milion ako se useli ovde. Rekonstrukcija ovog prostora je nacionalni projekat od značaja za Srbiju", rekao je Goran Vesić.
Zgrada termocentrale je spomenik industrijskog nasleđa. U arhitektonskom smislu simbol je revolucionarnih modernističkih shvatanja u međuratnoj graditeljskoj praksi. Ona je i simbol racionalnosti i jednostavnosti.
"Muzej će se prostirati na 10.000 kvadrata a u blizini će biti i naučno-istraživački centar i kampus za studente i profesore iz celog sveta. U okviru plana detaljne regulacije za Linijski park predvideli smo da ovaj prostor u vlasništvu Republike Srbije bude namenjen kulturi i obrazovanju. Predložićemo Vladi Srbije da ovde bude Muzej Nikole Tesle i ukoliko prihvate naš predlog raspisaćemo međunarodni konkurs za uređenje zgrade", rekao je zamenik gradonačelnika.
Zdanje „Sloboda i svetlost” podiglo je Švajcarsko društvo za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela, a građevinski radovi trajali su godinu i po dana. Isporuka struje Beogradskoj opštini počela je u jesen 1932. godine.
"Da bi se izgradila ova centrala, tadašnje beogradske vlasti uzele su kredit od tri miliona dolara i to je bio jedan od najvećih kredita tog doba. Gradonačelnik je bio Miloš Savčić, jedan od trojice gradonačelnika kojima ćemo podići spomenik jer su zadužili Beograd. Uoči Drugog svetskog rata Beograd je imao 320.000 stanovnika koji su se električnom energijom snabdevali iz ove termocentrale. U bombardovanju 1941. godine je oštećena, a kada je posle rata obnovljena dugo je bila glavni snabdevač Beograda električnom energijom. Bila je u funkciji sve do 1969. godine kada je izgrađena nova toplana na mazut. Otada u ovu zgradu niko nije ulazio osim kada su snimani „Otpisani”, „Sabirni centar i još neki filmovi. Tada je stao i višedecenijski rad krana na Dunavu, koji je svakodnevno podizao ugalj sa brodova koji su pristizali kraj dorćolske marine i prenosio ga do termoelektrane. I kran je pod zaštitom i biće sačuvan", rekao je Vesić.
On je istakao da od Muzeja Nikole Tesle može da se napravi ne samo naš, već svetski brend.
"Muzej bi mogao da oživi priobalnu zoni iza stambenog bloka na donjem Dorćolu. U kvartu se nalazi još nekoliko starih fabrika koje se vrednuju kao bogato industrijsko nasleđe Beograda. U jednom takvom prostoru u Skender begovoj ulici u kojoj se nekada nalazila termoelektrana nalazi se Muzej nauke i tehnike", podsetio je Vesić.
(Mondo/Novosti)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
