GDE SU NEKAD RADILE PROSTITUTKE U BEOGRADU? Isto gde i danas, ali bila je tolika POMAMA da je osnovan "Zavod za ljubav"

Prvi pisani tragovi o prostituciji u Beogradu potiču iz 19. veka. “Crveni fenjeri” najpre su se upalili u komšiluku prestonice, u Zemunu u Ribarskoj ulici. Kad su se preselili u Beograd, zasvetleli su na Dorćolu u Vidinskoj i u Ulici Cara Dušana, a zatim i u drugim varoškim kvartovima.

Stav države prema prostituciji u Srbiji nije se menjao vekovima – ona je bila ilegalna, a devojke koje su se njome bavile bile su kažnjavane i proterivane. Ipak, slično kao i u svetu, najstarijem zanatu ništa nije moglo da stane na put.

Jedina razlika bila je u tome što je on u Parizu i Beču imao romantičarski, skoro mistični oreol, pa su kurtazine smatrane muzama umetnika, dok se u Srbiji vezivao za izveštaje o epidemijama tripera, gonoreje i sifilisa.

Sredinom 19. veka, vlasti su pokušale da nešto promene legalizujući pojavu. Iz tog perioda potiče imera zbog koje su prostitutke bile dužne da dva puta nedeljno odlaze na lekarske preglede.

Ministar unutrašnjih poslova je 10. decembra 1871. godine, pod brojem 10072, po Knjaževini razaslao raspis “javni rad bluda i bludionica“. Tada je u Beogradu počeo da radi prvi bordel (kupleraj) ubrzo u narodu prozvan “zavod za ljubav”. Pisalo se i o ekskluzivnim kurtizanama koje su iz austrogarskih zemalja dolazile na dvonedeljno “gostovanje” u Beograd.

Crvene fenjere, bar zvanično, ugasio je general Živković 1929. u vreme Šestojanuarske diktature. Deo javnosti koji su činile mušterije ovih dama se bunio, a bilo je i onih koji su mislili da je uvođenje ovog “zanata” u zakonske vode dobra ideja kojom se može izbeći širenje zaraznih bolesti.

Ponovna legalizacija je naročito bila blizu tokom 1935. kada je u Beogradu izbila strašna epidemiju tripera i gonoreje od kojih su, zaražena zajedničkim rubljem i sanitarijama, oboljevala čak i deca.

Na kraju, ovi zahtevi ipak nisu naišli na pozitivan odgovor, a tako je ostalo sve do danas.

(MONDO/Istorijski zabavnik)