Sat na Sahat kuli, na Kalemegdanskoj tvrđavi, koji je prestao da radi zbog oštećenja satnog mehanizma nakon udara groma krajem maja ove godine, popravljen je i ponovo je u funkciji, objavilo je danas Javno preduzeća "Beogradska tvrđava".
Kako je navedeno, i pored postojanja gromobrana, udar groma je uništio sve instalacije koje se nalaze u ovoj kuli, pa je zbog nedostatka stručnajka bilo potrebno da se sačeka dolazak jednog od retkih sertifikovanih majstora.
Iz "Beogradske tvrđave" su podetili da je kula sa satom bila prepoznatljiv detalj u turskim čaršijama, dok se u tvrdjavama javljala sasvim retko, tako da se ova beogradska po tome može smatrati neuobičajenim primerom.
Visoka je 27,5 metara, a podignuta je sredinom 18. veka i ima elemente baroka – tada vodećeg pravca u evropskoj arhitekturi.
Na planovima iz poslednje decenije 18. veka opisana je kao "kula sa satom pod kojom je jedna stražara" i "visoka kula sa kupolom koja je prekrivena limom na nemački način".
Časovnik ima centralni mehanizam i tegove, kao i dva gonga, a izmedju dva navijanja časovnik može da radi oko nedelju dana. Sačuvana je u celini u svom izvornom obliku, a satni mehanizam je obnovljen 2002. godine, pa on sada radi na savremenim principima.
Istovetan način zadržan je i sada, nakon povravke koja je izvršena zbog oštećenja izazvanog udarom groma. Poznati turski putopisac iz 17. veka Evlija Čelebi zabeležio je da se zvuk zvona Sahat kule čuje iz daljine čitav dan hoda preko Save.
Postoji još mnogo sahat kula
Širom Balkana izgrađeno je više sahat kula koje svaka svojom autentičnom arhitekturom i dalje plene pažnjom prolaznika i turista.
Era javnih satova još uvek nije prošla, ali se oni više ne zidaju kao kule, poput onih koji su u periodu od preko 300 godina nicali širom Balkana. Bilo da su ti krajevi bili pod vlašću Otomanskog carstva, Austrijskog carstva ili Mletačke Republike, javni satovi kule zidani su u svakom značajnijem gradu.
Zanimljivo, razvoj ovakvih arhitektonsko-mehaničkih postrojenja tekao je gotovo ujednačeno u svim moćnim državama koje su ukrštale svoje interese na Balkanu, što se može zapaziti po domišljatosti i umetničkoj vrednosti svakog sata pojedinačno.
Nevezano za svoje nekadašnje poručioce i ktitore, ove sat ili sahat kule i dalje krase mnoge gradove i varoši, pa na neki način i povezuju stanovnike Balkana.
(MONDO/Beta)
