Ako se sa fasade ne skloni spoljna jedinica klime slede novčane kazne koje će se za fizička lica kretati od 25.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica i do 100.000 dinara.
Spoljne jedinice uređaja za grejanje i hlađenje moraće da budu uklonjene sa fasada svih zgrada i da se instaliraju na način da nemaju uticaj na neposredno okruženje. U protivnom slede novčane kazne koje će se za fizička lica kretati od 25.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica i do 100.000 dinara. Reč je o jednoj od novina predviđenih izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri.
Ipak, ova odredba nije nešto što će morati odmah da se sprovede ukoliko bude usvojena, jer je rok da se sve spoljne jedinice uklone sa fasada stambenih zgrada na način da ne budu vidljive 10 godina. Taj rok biće nešto kraći za vlasnike zgrada javne namene u granicama nepokretnih kulturnih dobara i zaštićenoj okolini kulturnih dobara i za vlasnike zgrada, odnosno posebnih delova objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara i zaštićenoj okolini. Za prve taj rok biće dve godine od dana stupanja zakona na snagu, a za druge pet godina.
Predviđeno je da će jedinica lokalne samouprave doneti akt kojim će bliže urediti način uklanjanja spoljnih jedinica uređaja za klimatizaciju. Ako taj akt ne donese u propisanom roku, predviđena je novčana kazna od 50.000 dinara za odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave.
Glavni gradski urbanista Miloš Stojčić kaže za Euronews Srbija da će tek uslediti definisanje konkretnih pravila koja je moguće sprovesti u Beogradu, ali i navodi da spoljne jedinice uređaja za klimu mogu da se izmeste na dvorišnu fasadu, terasu, odnosno lođu i na krov. Stojičić kaže da jedna od mogućnosti da neki od objekata dobiju maske za te spoljne jedinice, ali i navodi da bi i tada one morale da se premeste kako bi sve bile u istoj vertikali.
"Zavisi od objekta, moguće je da se smesti na krov negde gde je centralna klimatizacija, negde nije moguće gde svako ima svoj klima uređaj, neko ima dvorišnu fasadu neko nema, neko ima lođu, neko nema. Svakako ćemo da formiramo gradski tim koji će da razradi tu gradsku odluku koja sledi nakon usvajanja zakona", rekao je Stojčić.
Kako je naveo, spoljna jedinica može da se izmesti na terasu jer je važno da ne ruži uličnu fasadu. Obaveza izmeštanja, kako je rekao, neće se odnositi na dvorišne fasade. Stojičić kaže da premeštanje spoljnih jedinica uređaja za klimatizaciju ne iziskuju velike troškove. S druge strane, dodaje, ima i građana koji su odgovorni i koji su i o tome vodili računa.
Stojičić kaže da Grad Beograd kao i svaka druga jedinica lokalne samouprave čeka da se zakon usvoji i nakon toga će u skladu sa obavezama iz zakona doneti gradske odluke koje će to pitanje preciznije da opišu. Stojčić je naveo da će se nastojati da se krene od objekata zaštićene kulturno istorijske celine.
"Pokušaćemo da krenemo od ulica, mi to zovemo ulazno izlazni pravci u gradu i zaštićene kulturno istorijske celine, da se krene prvo od tih objekata i da se spoljne jedinice uređaja stave ili na dvorišne fasade ili na krov. To je svakako prva ideja. Tri su kategorije generalno moguće u neko prvom talasu - krov, dvorišna fasada i terasa, odnosno lođa. To su pozicije gde mogu da budu sakrivene. U nekom četvrtom smislu, moguće je da neki od objekata dobiju maske za te spoljne jedinice, u tom smislu bi verovatno morali da se premeste ti spoljašnji uređaji, da budu postavljeni u nekoj geometriji svi u istoj vertikali", rekao je Stojčić.
Prema njegovim rečima, to je nešto što tek sledi kao pravilnik koji će Grad Beograd da razradi.
"Kroz taj pravilnik, zavisno od tipa zgrade i pozicije u gradu, definisaće se ta obaveza. Svakako ćemo da formiramo gradski tim koji će da razradi tu gradsku odluku koja sledi nakon usvajanja zakona", rekao je Stojčić.
Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je i da od dana stupanja na snagu tog propisa sve nove zgrade moraju biti projektovane, izgrađene i održavane na način da spoljne jedinice uređaja za grejanje i hlađenje nisu vidljive, odnosno da ne vrše uticaj na neposredno okruženje. Takođe, izmenama zakona je, između ostalog, predviđeno da će svaka zgrada, bez obzira na to kad je izgrađena, morati da ima "energetski pasoš", a posedovanje tog sertifikata o energetskim svojstvima objekata biće uslov za kupoprodaju nekretnina.
"Energetski pasoš" daje energetsku ocenu zgrade i sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije. Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da pribave u roku od tri godine, a vlasnici postojećih poslovnih zgradu u roku od pet godina.
Za vlasnike postojećih stambenih zgrada, odnosno stanova, taj rok je duplo duži i tu obavezu moraju da ispune u roku od 10 godina. Posle isteka tog roka, "energetski pasoši" postaće sastavni deo kupoprodajnih ugovora nekretnina, odnosno obavezno će se prilagati prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu. Za sve te kategorije propisane su novčane kazne ukoliko tu obavezu ne ispune u zakonskom roku, a one se kreću od 25.000 do 100.000 dinara. Izmenama zakona precizirano je da sertifikati o energetskim svojstvima zgrade važe deset godina od dana izdavanja. Nakon isteka 10 godina, izradiće se novi sertifikat.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Euronews)
