Konferencijom MISLI ODRŽIVO, ZAOKRUŽI BIZNIS, zatvoren je četvrti ciklus projekta Žuti okvir. O cirkularnoj ekonomiji, izazovima i primerima dobre prakse, govorili su stručnjaci i predstavnici relevantnih institucija.
Trinaestog novembarskog dana, u hotelu Mona Plaza u Beogradu, okupili su se stručnjaci i predstavnici relevantnih institucija, da razgovaraju o cirkularnoj ekonomiji.
Sve njih je okupio časopis National Geographic Srbija, koji četvrti put zaredom organizuje konferenciju, kojom zatvara još jedan ciklus projekta Žuti okvir. Tokom čitave 2023. godine Žuti okvir se na različite načine, kroz niz tekstova i aktivnosti, bavio cirkularnom ekonomijom, odnosno otpadom kao vrednim resursom, kao i načinima da on ne nastane.
Projekat su prepoznale i podržale brojne kompanije i institucije koje svoje poslovanje prilagođavaju ili su već prilagodile principima cirkularne ekonomije, a kako bi preneli svoje iskustvo, inspirisale i edukovale i one koji se još razmišljaju da pređu na ovaj model poslovanja, okupili su se upravo na ovoj konferenciji.
Na samom početku, prisutnima su se obratili Milana Petrović, glavna i odgovorna urednica časopisa National Geographic Srbija, Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine i zamenik stalnog predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, Fabricio Andreuci.
"Pored strateškog okvira i zakonske regulative, za uspešnu zelenu tranziciju i ispunjenje ciljeva održivog razvoja neophodna je infrastruktura. U tom smislu, u Srbiji je kroz IPA projekat koji finansira EU, uspostavljana primarna separacija u 17 opština (4 regiona). Pored toga, sprovodimo i projekte izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanacije i rekultivacije nesanitarnih deponija, pošumljavanja i zamene kotlova. Na nekoliko postojećih deponija se izgrađuju kompostane kako bi se biorazgradivi otpad preusmerio sa deponija na kompostiranje, što efikasno doprinosi konceptu cirkularne ekonomije. Кroz projekat “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u republici Srbiji”, koji partnerski sprovodimo sa UNDP, u 2022. i 2023. godini ukupno 25 inovativnih ideja predloženih od strane naučno-istraživačkih organizacija za saradnju sa privredom nagrađeno je sa cirkularnim vaučerima u vrednosti od po 10.000 dolara, a 35 inovativnih projekata je dobilo ili će dobiti sufinansiranje za realizaciju projekta. Dodatno, podržali smo 6 inicijativa za integrisanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom.
Inicijative koje će se danas predstaviti treba da sve podstaknu da živimo održivo, u granicama Planete, jer su postojeći resursi ograničeni. Samo zajedničkim, sinergijskim delovanjem možemo imati dobre rezultate i narednim generacijama ostaviti resurse neophodne za život", rekla je državna sekretarka Ministarstva životne sredine, Sandra Dokić.
Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine
Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP u Srbiji
"Globalna potrošnja resursa je tolika da već premašuje kapacitet prirode da ih nadomesti kroz regeneraciju. Da bi se ubrzao prelazak na cirkularnu ekonomiju potrebno je da podržimo inovatore, tako što ćemo obezbediti finansiranje i povoljan pravni okvir za sprovođenje njihovih rešenja u praksi. U poslednjih godinu i po dana, uz podršku međunarodnih partnera i Vlade Srbije, UNDP je pomogao implementaciju 28 inovativnih rešenja u oblasti cirkularne ekonomije. Za nas je ohrabrujuće što mnoga mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju inovativne ideje za primenu principa cirkularne ekonomije, kao i to što su velike privatne kompanije spremne da posluju održivije. UNDP će nastaviti da podržava Vladu Srbije i privatni sektor da ubrzaju prelazak na cirkularnu ekonomiju, kako bi doprineo izgradnji održivije budućnosti za sve nas", bila je jedna od ključnih poruka Fabricija Andreucija, zamenika stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.
Nakon uvodnih obraćanja publika je imala priliku da posluša showcase, sesiju koju je organizovao UNDP.
Showcase pod nazivom Inovacije u praksi: uspešne priče Cirkularne zajednice u Srbiji moderirala je Ana Mitić-Radulović, programska analitičarka za cirkularnu ekonomiju u UNDP-u, a njene sagovornice su bile žene koje je ova organizacija podržala da razviju svoje male biznise i inovativne ideje. Govorile su Sanida Klarić, pokretačica BioIdea socijalne franšize, Miljana Mirković, istraživačica sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča", Marina Cvijanović, direktorka kompanije Eko Bio Invest i Ljiljana Vraneš, u ime održivog turističkog kompleksa Gralo.
Showcase pod nazivom Inovacije u praksi: uspešne priče Cirkularne zajednice u Srbiji
Zaključeno je da za male privredne subjekte, a posebno biznise koje vode žene, cirkularna ekonomija predstavlja veliku razvojnu šansu, da su inovacije ključne za razvoj cirkularnog poslovanja, da je saradnja među različitim sektorima izuzetno važna, ali da je podrška velikih institucija i dostupnost zelenog finansiranja neophodna.
Prvi panel pod nazivom ZAOKRUŽI BIZNIS: ideje i inovacije u poslovanju i primeri dobre prakse, moderirao je Slobodan Bubnjević, naučni novinar i saradnik časopisa National Geographic, a njegovi sagovornici su bili Vojislav Vučićević iz CirEkona, Milena Mićanović, direktorka Odeljenja za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke i Jasmina Brajdić,
direktorka Sektora kontrole kvaliteta u kompaniji Mercator-S.
Prvi panel: ZAOKRUŽI BIZNIS: ideje i inovacije u poslovanju i primeri dobre prakse
Šta je zapravo poslovanje prema principima cirkularne ekonomije, i po čemu se razlikuje od pojma održivog poslovanja, objasnio je Vojislav Vučićević, nakon čega su Milena Mićanović i Jasmina Bjadić na promerima kompanija u kojima rade, pokazale kako to izgleda u praksi. OTP banka Srbija treću godinu zaredom učestvuje u globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard. U saradnji sa Conservation International i World Resources Institute, Priceless Planet Coalition ima za cilj da zasadi 100 miliona stabala i na taj način doprinese smanjenju posledica klimatskih promena. Milena Mićanović je istakla i da su posebno ponosni na Generator LAB, zelenu platforma koja se grana na različite pojedinačne inicijative a održivost imaju kao zajedničku nit. Svaki od projekata se dugoročno razvijaju, neguju i prate sa ciljem da doprinesu opštem ekosistemu.
Jasmina Brajdić, direktorka Sektora kontrole kvaliteta u kompaniji Mercator-S
Milena Mićanović, direktorka Odeljenja za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke
Jasmina Brajdić iz kompanije Mercator-S kao veliki problem u Srbiji je istakla odlaganje bio-otpada, koji čini čak 40 odsto ukupnog otpada. Kao odgovor na ovaj veliki izazov kompanija Mercator-S je u 15 odabranih prodavnica pokrenula pilot projekat kompostiranja ostataka voća i povrća. To znači da se umesto otpada dobija izvanredan kompost koristan za uzgajanje biljaka u njivama, baštama, kao i za saksijsko cveće.
Poznato je da su poljoprivredni procesi jedni od najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte, zato je čitav drugi panel, koji je nosio naziv OBNAVLJANJE PRIRODE: izgradnja cirkularnog sistema proizvodnje hrane koji regeneriše prirodne resurse i hrani svet, bio posvećen upravo dobrim primerima i načinima na koje može da se organiuje poslovanje tako da se zagađenje svedena minimum.
Na ovu temu sa sa moderatorom Milanom Veselinovim iz CirEkona razgovarali Koen van Ginneken, ataše za poljoprivredu Ambasade Kraljevine Holandije, Ivana Mihajlović, HR direktorka kompanije Al Dahra, Dragana Bešić, vođa korporativnih poslova kompanije Nestlé i Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Panel OBNAVLJANJE PRIRODE: izgradnja cirkularnog sistema proizvodnje hrane koji regeneriše prirodne resurse i hrani svet
O regenerativnoj poljoprivredi kao receptu za ozdravljenje zemljišta, inovativnoj tehnici plitkog oranja tla i njihovim blagotvornim uticajima po životnu sredinu govorila je Dragana Bešić iz kompanije Nestlé.
"Regenerativna poljoprivreda zapravo znači povratak starim, tradicionalnim praksama prilikom obrade zemljišta, baš onako kako su to nekada radile naše bake i deke, ali uz primenu savremene tehnologije i dostupnih naučnih metoda. To konkretno znači da poljoprivrednici svoje kulture uzgajaju uz pomoć organskog, a ne veštačkog đubriva, poput stajnjaka, sade drvorede, živice i pokrovne useve kako bi obogatili i od erozije zaštitili svoje njive, ali i da pritom koriste naprednu tehnologiju, kao što su traktori sa autopilot upravljanjem ili dronovi za održavanje i nadzor useva, čime se na jedan sveobuhvatan način utire put ka dugoročnom ozdravljenju zemljišta", istakla je Dragana Bešić.
Dragana Bešić, vođa korporativnih poslova kompanije Nestlé i Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije
Od kada posluje u Srbiji, strateška orijentacija kompanije Al Dahra je kontinuirano ulaganje u budućnost poljoprivrede. Dobro je poznat njihov metod precizne poljoprivrede koji podrazumeva korišćenje nove tehnologije koja doprinosi smanjenju zagađenja zemljišta, a sada svoje znanje žele da prenesu dalje. Ivana Mihajlović, direktorka HR ove kompanije, istakla je da ono što simbiozu prirode i nauke čini mogućom i uspešnom su ljudi, te je neophodno razmenjivati znanja i pozitivne prakse među stručnjacima, kako internacionalno, tako i međugeneracijski. Ove godine, u partnerstvu sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, otpočela su prva predavanja u okviru Agro biznis škole - sveobuhvatnom obrazovnom programu za mlade agronome koji će ih dodatno podržati u prvim koracima uspešne karijere u agro industriji.
Ivana Mihajlović, HR direktorka kompanije AlDahra
Treći panel pod nazivom POTROŠNJA I PAKOVANJA: kakav uticaj potrošači imaju na životnu sredinu i kako stvari mogu da se preokrenu, bio je posvećen najviše delu – "kako stvari mogu da se preokrenu" i dobrim primerima iz prakse koji su – smatramo – inspirisali i potrošače da promene svoje ponašanje, ali i na kompanije da usvoje pojedine modele poslovanja.
Na ove teme su sa naučnom novinarkom i saradnicom National Geographic-a, Marijom Đurić, razgovarale Jelena Matić, profesorka na Šumarskom fakultetu i autorka Priručnika za cirkularni dizajn proizvoda, dr Biljana Prodović Milojković, sociološkinja i profesorka na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, Aleksandra Mirić, CSR specijalista kompanije Lidl Srbija i Bojana Perić, direktorka društva Ekostar Pak.
POTROŠNJA I PAKOVANJA: kakav uticaj potrošači imaju na životnu sredinu i kako stvari mogu da se preokrenu
"U okviru održivog poslovanja se bavimo ne samo aktuelnim pitanjima, već i onima koja nas čekaju u budućnosti na svim poljima na kojima naše delovanje utiče na ljude i životnu sredinu", kaže Aleksandra Mirić i dodaje kako Lidl Srbija deluje na nekoliko polja kada su u pitanju ESG principi, koji se odnose i na brigu o ljudima.
Aleksandra je posebno istakla projekat "Čisto iz ljubavi". Taj projekat je deo REmove segmenta njihove REset plastic strategije, koja je usmerena na uklanjanje plastike iz prirode. Kompanija Lidl Srbija je od 2020. godine, otkako sprovodi ovaj projekat, u skoro 80 akcija čišćenja sa partnerima uklonila iz prirode više od 61 tone otpada.
Iako je cilj cirkularne ekononomije prevencija nastanka otpada, neminovno je da on ipak nastane. Šta tada možemo da uradimo? Kada jedna kompanija proizvodi veliku količinu ambalažnog otpada i ima svest o tome da ne može samo da ga odloži na deponiju, ono šta može da uradi je da se obrati nacionalnom operateru sistema za upravljanje otpadom koji posluje u skladu sa načelom produžene odgovornosti proizvođača.
"U ime svojih klijenata, privrednih društava koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije, organizujemo sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada i ispunjavamo Zakonom propisane Nacionalne ciljeve", rekla je Bojana Perić, direktorka kompanije Ekostar Pak.
Nakon završetka trećeg panela, konferencija je zvanično zatvorena, a okupljeni su se složili da je svaki korak, veliki ili mali, važan, kako bismo ostali na misiji da brinemo o planeti kao o zajedničkom domu, koji treba da ostavimo budućim generacijama.
National Geographic Srbija tim
