Danas je i zvanično saopšteno da je jedno dete staro 15 godina iz Beograda obolelo od malih boginja.
Crne slutnje domaćih epidemiologa su se obistinile - Srbija je na korak od epidemije malih boginja, najzaraznije opasne bolesti za koju čovečanstvo zna! Danas je i zvanično saopšteno da je jedno dete staro 15 godina iz Beograda obolelo od malih boginja i da je zbog komplikacija hospitalizovano, a ono što zabrinjava to je što je ono nije putovalo, već je zaraženo u Srbiji, a to znači da neko uveliko širi zarazu po Srbiji. Uz nizak vakcinalni obuhvat MMR vakcinom, epidemija nam kuca na vrata.
Naš epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Subotice izjavio je za "Blic" još 26. januara da je sa "obuhvatom kakav imamo u Srbiji samo pitanje vremena koliko će osoba da oboli od malih boginja, a ne da li će da obole".
"Pitanje je u kojoj meri možemo očekivati epidemiju morbila. Samo je pitanje dana kada je možemo očekivati", upozorio je tada dr Bohucki i ove reči ponovo potvrđuje nakon što je u Beogradu potvrđen slučaj malih boginja kod deteta od 15 godina, koje nije vakcinisano i koje je hospitalizovano zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti "Prof. dr Kosta Todorović". Dr Bohucki kaže da je "najiteresantnije kod prvog slučaja iz Beograda što dete nije nigde putovalo, a to znači da je zaraženo u Srbiji".
"Neko ko je već oboleo od morbila došao je u našu zemlju. Taj ako je uspeo da zarazi ovo dete, pitanje je koliko je još njih zarazio, ali oni možda imaju blagu kliničku sliku. Osoba kod koje su potvrđene male boginje nije vakcinisana, nije primila nijednu dozu", kaže dr Bohucki.
Dr Slavica Maris, epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, otkrila je da je zaraženi dečak od 15 godina nije vakcinisan zbog zdravstvenih razloga. Kako je navela, male boginje je najverovatnije dobio od majke, koja ima iste simptome i čiji se rezultati tek očekuju. Na pitanje da li potvrđeni slučaj može da bude "inicijalna kapisla" za epidemiju, kaže da može, s obzirom na vakcinalni obuhvat koji nije zadovoljavajući, odnosno, imamo sve preduslove za nastanak epidemije, jer kolektivni imunitet ne postoji!
"Prva doza vakcine se daje u drugoj godini života, i obuhvat tom vakcinom u našoj zemlji, prema podacima 'Batuta' iz 2022. je 81,3 odsto, a treba da bude 95 odsto. S tim što je 2021. bilo još slabije i tada je bio 74,8 odsto. Revakcina se daje u sedmoj godini života, pre polaska u školu, i obuhvat iz 2022. je 89,5 odsto", iznosi ovaj epidemiolog zabrinjavajuće brojke.
Sada je samo pitanje šta je sa onim drugima osobama koje su primili po jednu dozu vakcine, jer jednostavno nisu stasali za drugu ili iz nekih drugih razloga nisu primili nijednu dozu.
"Imunizacija protiv morbila kod nas je počela 1971. godine, a sa drugom dozom revakcinacija je započela 1996. godine. To znači da, pošto je revakcina bila u 12. godini života, generacija rođena između 1970. do generacije 1984. su sa jednom dozom vakcinisani, već generacija 1984. godine je u svojoj 12. godini 1996. godine dobila i drugu dozu. Oni mogu sada da obole jer su dobili samo jednu dozu vakcine", kaže epidemiolog.
Misterija nultog slučaja
Napominje da je nulti slučaj koji nije zabeležen u našoj zemlji sada najverovatnije bio u tranzitu kroz Srbiju, a bolest se lako širi.
"Mogao je samo na kratko da se zaustavi u Beogradu, da kupi nešto, brzu hranu, da sipa benzin, i na taj način da ostvari kontakt kapljičnim putem. Osoba koju je zarazio mogla je da ima samo lake simptome, a onda je ovo dete neko zarazio u Srbiji. Nije samo od sebe krenulo u svakom slučaju, a prvi slučaj ne znamo, ostaje neprepoznat", objašnjava dr Nebojša Bohucki. Za obolelo dete kaže da je "potpuno očekivano da ima težu kliničku slučaju pošto je nevakcinisano".
Najčešće komplikacije su upala pluća, a ono što je gore od toga može da dođe i do upale mozga, encafalitisa, ali nažalost, može da dođe i do smrtnog ishoda, ali to se retko dešava. Ako dođe do smrtnog ishoda, onda je to u najranijim godinama života - upozorava dr Nebojša Bohucki.
Institut za javno zdravlje "Batut" je mreži zavoda u Srbiji prosledio javni dopis da obaveste sve zdravstvene ustanove na svojoj teritoriji o prvom registrovanom slučaju i da se shodno tome svi ponašaju u skladu sa tim, a to znači da se poveća pozornost na ovo oboljenje. Takođe, slučajevi sumnje treba da se prijave epidemiološkoj nadležnoj službi.
Kada su male boginje najopasnije
Morbili su najopasniji u najranijem periodu života, tada decu čuvaju jedino pasivno preneta antitela majke oko pola godine, nekad i do devet mececi, a nakon godinu dana ih sigurno više nemaju.
"Već posle prvog rođendana, narednog dana, daje se prva vakcina s tim da u izuzetnim slučajevima, ako je recimo u nekoj zemlji epidemija, može da se daje već i sa devet meseci. Nadam se da kod nas neće biti potrebe za tom vanrednom prevremenom vakcinacijom. Čitav spektar mera nam je na raspolaganju, ali najznačajnija mera, startno, je da imamo 95 odsto vakcinalni obuhvat. Dakle, da dete primi vakcinu u drugoj i sedmoj godini života, jer drugog leka nema", kaže dr Bohucki.
Praktično, čije je dete stasalo da primi MMR vakcinu koja štiti od malih boginja, treba bez odlaganja da ga odvede kod svog lekara i vakciniše ga. Upravo je to i jedna od mera na koju poziva Institut "Batut" u svom današnjem hitnom saopštenju:
"Hitnоm i vаnrеdnоm rеviziјоm vакcinаlnе каrtоtеке оd strаnе pеdiјаtаrа u dоmоvimа zdrаvljа pоtrеbnо је еvidеntirаti nеvакcinisаnu i nеpоtpunо vакcinisаnu dеcu prеmа uzrаstu i sprоvеsti njihоvu vакcinаciјu u sкlаdu sа Каlеndаrоm imunizаciје. Pоzivаmо rоditеljе dа u dоgоvоru sа izаbrаnim lекаrоm dеtеtа zакаžu tеrminе zа dоlаzак nа vакcinаlni punкt u dоmu zdrаvljа", navodi se u zajedničkom saopštenju Ministarstva zdravlja i Instituta "Batut".
Simptomi malih boginja
Inkubacija traje 11-12 dana. Zaraženi u početku nema nikakve simptome, a upravo tada je najazrazija, što je i najveći problem kod ovog virusa, jer se na taj način bolest jako brzo širi. I kada se pojave prvi simptomi, oni mogu da liče na grip ili prehladu. Posle inkubacije (period od momenta ulaska virusa malih boginja u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba) od 7 do 18 dana, dolazi do:
- pojave povišene telesne temperature
- sekrecije iz nosa
- kašlja
- konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci).
Nabrojani simptomi malih boginja traju 2 do 4 dana, posle čega dolazi do:
- skoka telesne temperature (preko 40°C)
- pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu
- ospe se potom šire na trup i ekstremitete
Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe, objašnjavaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Upravo je to najopasnije, jer osoba širi virus a da toga nije ni svesna!
"Već kada se jave ospe po telu, počev od lica, tada se već vidi da se nešto dešava. Dok nema ništa po koži, misli se samo je neko prehlađen ili da ima grip. Do pojave ospe treba da prođe 14 dana, a ospe traju 5-6 dana. Ospe počinju na licu, u gornjem delu vrata i polako se spuštaju ka šakama i stopalima", objašnjava epidemiolog Bohucki.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/U. M.)
