Toplotna ostrva u Beogradu su leti i sedam stepeni toplija.
Nekoliko letnjih dana u martu deluje kao dovoljan razlog da se stanovnici većih gradova u Srbiji zapitaju - šta li nas tek čeka u julu i avgustu. Novija istraživanja naših naučnika pokazuju da su pojedini delovi Beograda u letnjim mesecima i do sedam stepeni topliji od nekih drugih, a razliku pravi količina zelenila u njima.
Istraživanja rađena poslednjih godina pokazuju konstantan trend rasta prosečnih i maksimalnih temperatura u Beogradu. U pojedinim delovima prestonice temperatura u letnjim mesecima zna da bude viša za nekoliko stepeni od ostatka grada. I dok neki za to krive klimatske promene, deo građana uzrok vidi u preteranoj gradnji u već izgrađenim naseljima, na šta ukazuju i povremenim protestima.
"Mi sad imamo situaciju da je potrebno 1,7 parking mesta po stanu, i već je tu neki disbalans i zamislite kad vi na sve to dodate nove zgrade, tu je ne samo problem parkinga, nego i saobraćaja. Mi nemamo problem da se Novi Beograd i Beograd razvijaju, ali neka se razvijaju u širinu, a ne da se razvijaju na već postojećim naseljenim mestima", kaže Srećko Ćirić iz organizaceije "Za zeleniji i uređeniji blok 44".
Glavni urbanista Beograda Marko Stojčić, kaže da je visok stepen urbanizacije očekivan, jer su prethodne decenije bile po tom pitanju neaktivne. "Sada kada je ekonomski povoljan trenutak, vlasnici parcela krenuli su urbanizaciju i to delom utiče na pojavu toplotnih ostrva. To već nekoliko decenija Beograd ima zone grada koje imaju toplotna ostrva, to nije samo sučaj Beograda nego svih svetskih gradova i samo je pitanje ko se kako bori sa tim problemom", objašnjava Stojčić.
Zbog takvih okolnosti, gradski urbanista predlaže zelene krovove kao jedno od rešenja, jer su kako kaže, u Skandinaviji već neko vreme standard, a taj trend proširio se prethodnih godina na ostatak Evrope. "Mi pokušavamo da to promovišemo kod domaćih investitora, veliki broj njih je to prihvatio. Implementacijom takvog načina u narednih deset godina možemo tri stepena smanjiti temperaturu unutar grada. U naredne dve do tri godine ćemo uvesti tu obavezu", navodi sagovornik.
Gradovi širom sveta su i do 15 stepeni topliji u odnosu na svoju okolinu, pokazuju međunarodna istraživanja, dok toplotna ostrva mogu da budu i do 20 stepeni toplija od parkova, u istom gradu. Meteorološkinja Ana Vuković Vimić kaže da toplotna ostrva postoje bez klimatskih promena, ali da klimatske promene znatno povećavaju rizik po dobrobit ljudi unutar toplotnih ostrva.
Ona navodi da na to najviše utiše velika gustina naseljenosti, ali i da se ne može utvrditi tačan broj toplotnih ostvra u Beogradu.
BONUS VIDEO:
(Euronews/MONDO/I.V.)
