Februar je bio najtopliji do sada, sa rekordno visokim temperaturama površine mora.
Ovogodišnji februar bio je najtopliji u istoriji merenja na globalnom nivou, što je deveti mesec zaredom sa rekordnim temperaturama, kažu naučnici, prenosi Gardijan. Globalne temperature površine mora takođe su bile najviše ikada zabeležene prošlog meseca, podaci su Evropske službe za klimatske promene "Kopernikus".
Poslednjih 12 meseci najtoplije ikada
Podaci pokazuju da je februar bio 1,77 stepeni Celzijusa topliji od predindustrijskog proseka za mesec, od 1850. do 1900. godine, i 0,81 stepen Celzijusa iznad nivoa od 1991. do 2020. godine. Prosečna globalna temperatura u poslednjih 12 meseci, između marta 2023. i februara 2024, bila je najviša zabeležena, sa 1,56 stepeni Celzijusa.
Time se svet privremeno stavlja iznad granice od 1,5 Celzijusa iznad koje se, dugoročno gledano, očekuju najgori efekti klimatskih promena. Dnevne globalne prosečne temperature bile su "izuzetno visoke" tokom prve polovine meseca, dostižući 2C iznad nivoa od 1850-1900 u četiri dana od 8. do 11. februara, saopšteno je iz Evropske službe za klimatske promene. Temperature u Evropi u februaru 2024. bile su za 3,3C više od proseka za mesec od 1991. do 2020. godine, sa temperaturama znatno iznad proseka u centralnoj i istočnoj Evropi, pokazuju brojke.
Druga najtoplija zima u Evropi
Zima u Evropi, od decembra do februara, bila je druga najtoplija zabeležena na ovom kontinentu. Prosečna globalna temperatura površine mora van polarnih regiona za februar bila je najviša zabeležena za bilo koji mesec i iznosila je 21,06 Celzijusa, nadmašivši prethodni rekord od 20,98 Celzijusa postavljen u avgustu 2023. Prosečna dnevna temperatura površine mora na kraju meseca dostigla je novi apsolutno najviši nivo od 21,09 Celzijusa.
Februar 2024. bio je vlažniji od proseka u Evropi. Vetar i obilne padavine povezane sa nekoliko oluja izazvale su veliku štetu i poremećaje u delovima Evrope, ali su istovremeno većina mediteranskih zemalja, delovi Balkana, Turska, Island i severna Skandinavija bili suvlji od proseka, navodi se u saopštenju.
Obim arktičkog morskog leda bio je 2 odsto manji od proseka, a iako je prethodnih godina bio i do 6 odsto manji, znatno je ispod vrednosti zabeleženih tokom 1980-ih i 1990-ih.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
