Projektovan je u srpsko-vizantijskom stilu. Njegova unutrašnja visina od poda prizemlja do temena kupole je 65 metara, a spoljna visina Hrama sa krstom je 79 metara. Unutrašnji prostor hrama može da primi do 10.000 vernika.
Poseban deo hrama čini kripta, koja se sastoji iz dva dela i smeštena je u podzemnooj etaži Hrama. Prvi deo je dostupan svim posetiocima, i to je Crkva svetog kneza Lazara sa srpskim novomučenicima, a u drugom delu kripte koji je zatvoren za javnost nalaze se sarkofazi srpskih patrijaraha. Prepoznatljivi srpsko-vizantijski živopis, radili su najbolji srpski ikonopisci od 2012. do 2016. godine.
Kripta Hrama je tokom verskih praznika jedno od najposećenijih mesta u gradu.
Unutrašnjost hrama ukrašena je mozaicima koji prikazuju scene iz pravoslavne tradicije. Oni su raskošno izrađeni na zlatnoj podlozi i predstavljaju jednu od najvećih dragocenosti u ovoj svetinji, u umetničkom i u duhovnom smislu. Procenjuje se da u Hramu Svetog Save ima preko 15.000 m2 mozaika.
Kao duhovno središte grada, Hram Svetog Save posećuju turisti i vernici iz raznih delova sveta.
Izgradnja Hrama Svetog Save je počela 1935. godine, a ideja je nastala još krajem 19. veka. Inicijativa za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru pokrenuta je prilikom obeležavanja 300 godina od spaljivanja moštijuprvog srpskog arhiepiskopa, a izrada projekta poverena je arhitektama Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku.
