"Ja sam ratnik iskusan. U partizane sam iš'o od 13. godine. Ja sam borac poznate prve proleterske brigade", rekao je RTS-u ovaj komunista iz aristokratske porodice i pilot u penziji.
Njegova divizija se sa Rusima sastala u Đurincima 12. oktobra. “To je bilo veliko slavlje i radost”, rekao je ovaj svedok oslobođenja Beograda.
"Od Banjice preko Dedinja išli smo ka autokomandi gde ja sada stanujem, ma tu su bile njive, kukuruzi, i to ne izgleda kao što je bilo. Tu smo vodili ulične borbe. Došli smo do Slavije i nismo mogli glavnom ulicom jer je Beograd jako bio štićen i utvrđen od Nemaca. Pa smo išli sporednim ulicama. Tu smo se opet borili za svaku kuću, za svaku ulicu, za svaku baštu", ispričao je on.
"Beograđani su nam dosta pomogli, jer mi nismo u Bosni po čukama naučili da osvajamo veće gradove kao što je Beograd. Sačuvan je i vodovod i električna centrala i telefoni i tako dalje, to su sve ljudi, omladina, Beograđani pomogli da sačuvamo Beograd", prisetio se današnji predsedavajući SUBNORA Savski venac.
Duplančić ima hronološki zapisan svaki dan i svaki sat oslobođenja Beograda i njegove spise će izučavati mladi istoričar Milana Gulića koji je, stojeći ispred Narodnog pozorišta rekao da je ta zgrada bila važna jer “zatvara taj prolaz ka Kalemegdanu kao poslednjoj uporišnoj tački nemačkih snaga na prostoru Beograda i zato se branila u neku ruku po svaku cenu".
"Svi ovi centralni delovi Beograda kroz koje mi svakodnevno prolazimo bili su poprište strahovitih borbi", ispričao je on i dodao da se poslednja i odlučujuća borba vođena je kod današnje palate Albanija.
"I zaista nestvarno deluje da je tih sati i toga dana, ovde vođena takva borba da je sovjetski tenk sa Terazija tukao na Palatu Albanija i da je gotovo svaki prozor bio zatvoren sa džakovima sa peskom i da je gotovo svaki prozor bio puškarnica", kaže Gulić.
U noći između 19. i 20. oktobra konačno je pala i palata Albanija. Time je okončana nemačka okupacija Beograda koja je trajala 1.287 dana.
Kada se trobojka zavijorila sa ove palate, Beograđanima je to bio signal da je njihov grad konačno slobodan.
U borbi za slobodan Beograd, kako se procenjuje, stradalo je oko 3.000 članova jugoslovenske vojske i 1.000 crvenoarmejaca.