Odluka da Emil Perška, hrvatski nacionalista i pripadnik policije zločinačke NDH dobije ulicu u Beogradu je samo jedan u nizu brojnih primera revizije istorije koja traje još od kraja 1980ih, rekao je za MONDO istoričar Dejan Ristić.
"Od kraja 1980ih srpski istoričari uočili su i prate fenomen revizijoeistorije, naročito Drugog svetskog rata, koji se u najvećoj meri ogleda kroz uklanjanje spomen obeležja i promenu naziva ulica i trgova“, rekao je Ristić.
On je naglasio da je odluka da nekadašnja Ulica Stevana (Stjepana) Filipovića u Beogradu promeni naziv u Ulica Emila Perške samo jedan od brojnih primera revizije istorije koju lokalne samouprave već decenijama vrše bez konsulacije istoričara, što je, kaže, neprihavljivo i zbog čega se i događaju ovakve stvari.
"Perška je u najboljem slučaju kontroverzna ličnost, dok je iz ugla naučne istoriografije apsolutno neprihvatljiv za pozitivnu memorijalizaciju u vidu imena ulice, naročito ako se ima u vidu da je narodni heroj Stjepan/Stevan Filipović ostao bez ulice u korist pripadnika policije NDH koji je pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen u borbama za oslobođenje Zagreba u maju 1945. godine", rekao je Ristić i dodao da je Perška sasvim sigurno stradao u sukobu sa Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije.
On je podsetio da je pre a naročito tokom rata Perška bio otvoreni i ekstremni hrvatski nacionalista i da je sasvim sigurno učestvovao u replesalijama kao pripadnik policijskih snaga NDH.
Mondo saznaje da je odluka o dodeli ulice Perški, uz obrazloženje da je bio profesionalac, zvezda jugoslavenskog fudbala i prvi igrač koji je odigrao 10 utakmica za nacionalni tim u prvoj deceniji nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doneta još u martu.
Odluka o premienovanju ulice izazvala je buru reagovanja i u regionu, naročito Hrvatskoj ali i u srpskoj javnosti gde se na društvenim medijima mogu videti i "crnohumorni" komentari tipa "I Mengele je bio lekar a Hitler slikar, pa zašto oni nemaju svoje ulice?"