Značajnije pogoršanje kvaliteta vazduha i danas se očekuje u vreme saobraćajnog špica, kazao je Tanjugu pomoćnik direktora za ekologiju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd Slaviša Mladenović, navodeći da su pored saobraćaja primarni izvori zagađenja u Beogradu individualna ložišta i velike termoelektrane u okolini.
"Prilično je jasno da prilikom intenzivnog saobraćaja u špicevima dolazi do bitnog pogoršanja kvaliteta vazduha, a sve to treba povezati sa činjenicom i da kvalitet vazduha zavisi od meteoroloških prilika", kazao je Mladenović.
Kako je objasnio, ukoliko su meteo prilike specifične, onda dolazi do pogoršanja kvaliteta vazduha zbog toga što se zadržava zagađenje u nižim slojevima atmosfere.
Prema njegovim rečima, Gradski zavod više decenija prati zagađenje vazduha na teritoriji Beograda i poređenjem rezultata od pre deset ili 15 godina, nije uočeno da je kvalitet vazduha gori nego što je bio tada.
Zagađen vazduh na više načina utiče na zdravlje građana, pre svega na respiratorni sistem, ali i na kardiovaskularni sistem u nekom dužem vremenskom periodu, ispričao je Mladenović i dodao da taj uticaj zavisi pre svega od dužine izlaganja aerozagađenju.
Zbog zagađenosti vazduha predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju zatražili su da se hitno proglasi vanredna situacija u Beogradu, a da se zbog ignorisanja situacije "koja ima direktan i poguban uticaj na zdravlje ljudi", između ostalih, smeni i direktorka Zavoda Dušanka Matijević.
Mladenović objašnjava da Gradski zavod samo meri indeks kvaliteta vazduha i informacije o tome daje građanima uz preporuke o ponašanju na svom sajtu beoeko.com.
Takođe, obaveštavaju i Sekretarijat za zaštitu životne sredine u skladu sa dogovorenim obavezama prema Gradu.
"Pratimo kvalitet vazduha i to je naša obaveza. Kao zdravstvenim radnicima naš posao je da sugerišemo građanima načine ponašanja. Mi smo na usluzi i gradskim i republičkim vlastima da pružimo sugestije u kom smislu treba razmišljati da se popravi kvalitet vazduha i to i činimo", kazao je Mladenović.
Istakao je da Gradski zavod za javnu zaštitu nema nikakvu odgovornost kada se radi o izvorima zagađenja, o uticaju na kvalitet vazduha, merama koje se sprovode, jer nisu donosioci odluka, već samo predlažu moguća rešenja, od kojih je jedno i to dugoročno da se 300.000 individualnih ložišta u Beogradu poveže na sistem daljinskog grejanja.
Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole Ministarstva životne sredine
Zbog prekomerne zagađenosti vazduha u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije, zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je juče, na sopstvenu inicijativu, postupak kontrole Ministarstva životne sredine.
Takvu meru obrazložio je time što to Ministarstvo, ali ni drugi nadležni državni organi nisu preduzeli, niti su sproveli, ijednu konkretnu meru za rešavanje problema zagađenosti vazduha.
Pored tog ministarstva, Zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole sedam jedinica lokalne samouprave zbog prekomerne zagađenosti vazduha u Srbiji.
U saopštenju se navodi da je proces kontrole pokrenut u Beogradu, Pančevu, Nišu, Kragujevcu, Užicu i Kosjeriću.
Te jedinice lokalne samouprave, između ostalog, dužne su da u roku od 15 dana ombudsmanu dostave obaveštenja o svim relevantnim činjenicama i okolnostima koje se tiču zagađenja vazduha.