Sekretarijat za javni prevoz nedavno je raspisao javnu nabavku za izradu studije opravdanosti uvođenja takve vrste prevoza u prestonici.
Prema studiji rađenoj 2003. godine, postojale su dve moguće linije rečnog prevoza - prigradska, od Obrenovca preko Vinče do Pančeva, i gradska, koja bi povezivala Novi Beograd, Zemun i Adu Huju, kaže za Tanjug gradski sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević.
Međutim, u međuvremenu se u Beogradu dosta toga promenilo, navodi i dodaje da smo poslednjih godina svedoci razvoja i države i glavnog grada u kome ima puno gradilišta i novih atraktivnih zona među kojima je i "Beograd na vodi".
"To je maltene grad u gradu koji će generisati veliki broj kretanja ljudi i putnika. Osim toga, razvijaju se i drugi delovi grada i posle toliko vremena ukazala se potreba da uradimo novu analizu i vidimo mogućosti uvođenja rečnog prevoza", rekao je Vasiljević.
Planirano je da se studija radi šest meseci, a pokazaće koliko je opravdano uvođenje rečnog prevoza u prestonici, koje su moguće linije tog prevoza...
"Osim toga, treba da pruži analizu postojećeg sistema javnog prevoza u smislu pravne regulative postojeće mreže linija drugih vidova javnog prevoza jer kada se uvodi rečni prevoz, on mora da ima adekvatnu vezu sa ostalim vidovima javnog prevoza. Moramo da imamo konekciju stajališta rečnog prevoza sa stajalištima autobuskog i drugog prevoza", pojasnio je Vasiljević.
Namera je, kaže, da se na ovaj način Beograđanima pruži alternativa u prevozu s obzirom na to da se broj registrovanih motornih vozila u gradu svake godine povećava.
"Više od 80.000 novih putničkih automobila ima samo u Beogradu i rečni vid prevoza je jedna od mogućih alternativa, a osim toga, to je i nova atrakcija u gradu koja bi, sa aspekta turizma, mogla da privuče dodatni broj turista", rekao je Vasiljević.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je ranije najavio da će Beograd u narednom periodu uvesti rečni prevoz kao deo javnog prevoza, kao i da će za taj prevoz važiti pretplatne karte za javni prevoz.
Naveo je da je rok za izbor stručnjaka koji će da rade studiju 12. februar i istakao da veruje da Beograd svojim položajem, a posebno orijentacijom u prostornom razvoju, od Obrenovca do Zemuna i Grocke, ima uslove za razvoj rečnog prevoza putnika.
Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković kaže da svi svetski gradovi koji leže na velikim rekama ili na moru, imaju tu vrstu prevoza koji je brz i komforan i u kome, za razliku od drumskog saobraćaja, nema gužvi.
U izjavi za Tanjug navodi da je opština Obrenovac ranije inicirala da se uvede rečni javni prevoz koji bi sa teritorije te opštine polazio sa četiri punkta kako bi se do Beograda stizalo Savom koja ima veliku plovnost i širinu u tom delu.
Predlog je, kaže, da se na četiri mesta izgrade tzv. ponte, odnosno pristaništa - Zabrežje, Rojkovac, Barič i izletiše Zabran, na kojima bi pristajali hidrogliseri kojima bi se za 30-40 minuta stizalo od Obrenovca do Beograda, odnosno do Zemuna ili Beton-hale.
Čučković je rekao da brod i voz mogu da prevezu putnika koliko 10 autobusa, pri čemu je zagađenje životne sredine minimalno.
Navodi da oko 22.000 Obrenovčana svaki dan putuje za Beograd.
U svetu su, kaže, u ovakav režim prevoza uključeni i šatl-busevi koji prevoze putnike iz pojedinih delova grada do ponti, i navodi primer Sidneja u kojem postoji jedinstven sistem prevoza, što znači da se jedna karta koristi za gradski autobus, voz i brod.
''Sadašnji sistem bus-plusa u Beogradu mogao bi da uključi prevoz vozom ili brodom iz Obrenovca i da se građanima omogući da na više načina i u više termina dođu do Beograda'', rekao je Čučković.