Beogradski Gran Pri je poslednja automobilska trka ovog tipa održana pred Drugi svetski rat, 3. septembra 1939., dva dana nakon Hitlerove Invazije na Poljsku i zvaničnog početka rata.
Ideja za ovaj auto spektakl potekla je od Kraljice Marije.
Kraljica Marija Karađorđević je bila jedna od retkih članova kraljevske porodice u Evropi koja je lično vozila automobil umesto da ima vozača. Još tokom ranih 1930-ih godina je često viđana u Beogradu u svom Rolls-Royceu, a povukla se tek kada je kralj Aleksandar ubijen 1934. godine. Tokom 1939. godine njen sin princ Petar je trebalo da proslavi 16. rođendan i to 6. septembra. Kraljici se učinilo da bi jedna velika trka bila idealna prilika za tako nešto.
Pobednik trke je bio Italijan Tacio Nuvolari, kom je to poslednja Velika nagrada u karijeri. U trci su učestvovali i poznati nemački vozači poput Manfreda fon Brauhiča, Hermana Milera, Hermana Langa i Hansa Štuka. Jugoslovenski predstavnik je bio Srbin Boško Milenković.
Nuvolari i Miler su vozili za tim Auto Uniona, fon Brauhič i Lang za Mercedes-Benc, dok je Milenković učestvovao samostalno, i zauzeo četvrto mesto, sa 19 krugova zaostatka za prvom trojicom, usled kvara na svom Bugatiju T51. Vozači Uniona su vozili Auto Union D, a Mercedesovi Mercedes-Benc W154.
Pred 50.000 gledalaca, najpre su se odvile tri motociklističke trke i četiri manje automobilske.
Nuvolari je startovao sa 5. mesta, ali je, nakon 16. kruga i obilaska fon Brauhiča izašao na 2. mesto, a posle 30. kruga prestigao Milera i održao prednost do kraja. Lang je, onesposobljen, bio prinuđen da napusti trku usled povrede oka, nakon što mu je kamičak probio staklo na automobilu.
Nagradu je pobedniku Nuvolariju dodelio kraljević Petar, a Beogradski Gran-pri je postao poslednja trka pred svetski konflikt, i simboličan kraj zlatne ere automobilizma tridesetih godina.
U posleratnom periodu nova komunistička vlast je izbrisala sva sećanja iz nekoliko razloga. Ne samo što je auto-moto sport donosio zabavu, što je bilo suprotno od komunističke ideologije, već se iza organizacije nalazila kraljevska porodica koju komunisti nisu želeli da vide u pozitivnom svetlu.
Dobrica Ćosić, u svom romanu Grešnik daje detaljan opis trke, i koristi je kao jedan od centralnih motiva radnje.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.