Sigurno ste bar jednom obišli Zoološki vrt, automobilom se prevezli Mostarskom petljom ili prošetali između velelepnih vila na Dedinju, ali da li ste ikada pomislili na šta bi današnji Beograd ličio da ovi delovi grada ne postoje?
Lice takvog Beograda gotovo da je nezamislivo, upravo zahvaljujući snovima i delima trojice ljudi – Miloša Savčića, Vlade Ilića i Branka Pešića.
Među sedamdesetak, uglavnom zaboravljenih, gradonačelnika koji su u prethodnih 180 godina, od kako je ta funkcija ustanovljena, bili na čelu grada, imena ovih političara ističu se kao imena ljudi vizionara – onih čija je zaostavština deo naših današnjih života.
Onih zbog kojih se Beograd s pravom može nazvati metropolom. Zbog svega što su učinili za Beograd, a kako njihove zasluge ne bi zaboravile ni dolazeće generacije, njih trojica uskoro će, na predlog zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, dobiti i spomenike.
Savčiću će obeležje biti podignuto na uglu bulevara Kneza Aleksandra Karađorđevića i Vojvode Putnika, Ilića ćemo se sećati kad god prošetamo između Bulevara despota Stefana i ulica Džordža Vašingtona, Vojvode Dobrnjca, Venizelosove i Knez Miletine, dok će Pešić, rođeni Zemunac, spomenik imati naMasarikovom trgu u toj opštini.
Ali, kako su ova trojica ljudi, među svim svojim prethodnicima i sledbenicima, od kojih mnoge i ne pamtimo, a neke bismo i želeli da zaboravimo, zaslužili da ostanu u nezaboravu?
Indženjer koji je odbio poziv Ajfela
Kako je, recimo, Miloš Savčić, rođeni Svilajnčanin, za samo godinu dana (1929–1930), koliko se nalazio na čelu grada, uspeo da ostavi toliki trag u našem gradu?
Posle školovanja u Minhenu navodno je odbio poziv Ajfela da zajedno rade toranj u Parizu, i onda došao u Beograd. U ovom gradu inženjer je postao jedan od pionira kada je reč o korišćenju armiranog betona, gradio je vodovod i kanalizaciju, započeo izgradnju sada elitnog kompleksa Dedinje... Znameniti Resavac bio je jedan od najbogatijih ljudi tadašnje Evrope.
"Bio je i ministar građevine Kraljevine Jugoslavije, rukovodilac i investitor brojnih privrednih objekata širom Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, kao i osnivač prvog srpskog osiguravajućeg društva. Savčić je za dvadeset godina mira između dva svetska rata uspeo da postane jedan od najvećih građevinskih magnata Evrope. Na Kosovu i Metohiji otvorio je tada jedan od najmodernijih evropskih rudnika 'Trepča', predvodio izgradnju pruge Niš–Knjaževac… Za svoj izuzetni doprinos razvoju zemlje dobio je niz priznanja", podsetio je Vesić u inicijativi da Savčić dobije spomenik.
Industrijalac na čelu Beograda: Položio kamen temeljac za gradnju Hrama Svetog Save
Nešto duže na čelu grada bio je industrijalac Vlada Ilić koji je funkciju gradonačelnika obavljao od 1935. do 1939. godine.
Iako se u tadašnjoj čaršiji šuškalo da je na tu poziciju došao zahvaljujući kumstvu sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, istorija je pokazala da je za to mesto on i te kako bio kompetentan jer Beograd se u to vreme najbrže razvijao.
Ulica sa Ilićevim imenom nalazi se na Paliluli, beogradskoj opštini na kojoj su bila njegova fabrička postrojenja, a gde mu je i danas vila.
Na njegov doprinos seća nas i bista u Zoološkom vrtu, podignuta 2009. godine. Jer baš je Vlada Ilić najzaslužniji za podizanje ove oaze na Kalemegdanu. Ovog gradonačelnika ćemo se sećati i po tome što je položio kamen temeljac za gradnju Hrama Svetog Save, što je u njegovo doba započeta ili izgrađena desetina zdravstvenih ustanova među kojima je i Dečja bolnica u Tiršovoj, otvoren je Pančevački most, brojne škole, počelo je nasipanje leve obale Save...
Sudbina se međutim poigrala s njim pa je sve njegovo bogatstvo netragom nestalo dolaskom komunista. Proglasili su ga narodnim neprijateljem i sve mu oduzeli pa je zato, kako je Vesić rekao, podizanje spomenika prilika da mu kažemo "izvini i hvala".
"Perikle iz Zemuna"
U istoriji Beograda sigurno će Branko Pešić (1964–1974) zauvek biti zapisan kao jedan od najomiljenijih gradonačelnika. Bio je to čovek koji je znao da sasluša i akademika i prodavca na pijaci, i čiji je broj fiksnog telefona mogao da pronađe svaki građanin, da ga u pola noći pozove i požali mu se na problem. A on je sve probleme rešavao jer ono što je Tito bio za državu, on je bio za Beograd.
Snalažljiv, uspevao je da se izbori za svaki od projekata važnih za grad pa je tako, kako je u jednom razgovoru za "Politiku" svedočio Branislav Jovin, "samo on znao" kako je pronašao novac za izgradnju dve trake auto-puta kroz Beograd koje je Kardelj odbio da finansira.
"Gazela", Terazijski tunel, Mostarska petlja, Fest, Bitef... samo su neke od njegovih realizovanih zamisli zbog kojih Beograd poznajemo ovakvim kakav jeste. Da su njegovi naslednici imali bar upola veština kao on, i projekat "Beogradskog metroa", koji je upravo Pešić osmislio, danas bi bio naša realnost.
Pešić danas u Zemunu, gde je živeo, ima svoju ulicu i škola za obrazovanje odraslih nosi njegovo ime. Beograđani su smatrali da po njemu treba nazvati neki bulevar ili most, ali možda će i podizanjem spomenika grad uspeti da se "Periklu iz Zemuna" bar delimično oduži za sve ono što je uspeo da uradi tokom svog mandata.
(Mondo/Politika)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.