Kako kažu, centar Beograda, ali i obodni delovi prestonice, praktično se guše u smradu, koji podseća na stajsko đuvrivo i fekalije. Međutim, stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu da ova pojava nije neuobičajna, pogotovo za period kada su visoke temperature u pitanju i dodaju da mirisi ne utiču na kvalitet ozonskog omotača.
Ovča, Zemun, Obrenovac, Vinča i deo Dedinja oko KBC "Dragiša Mišović", bili su pred vikend u zelenoj zoni koja se karakteriše kao odličan kvalitet vazduha. Nešto zagađenije, ali i dalje u granicama prihvatljivog, bilo je u ostalim delovima prestonice, odnosno u mernim stanicama u Bulevaru despota Stefana, Omladinskih brigada i u Lazarevcu.
"Neprijatni mirisi ne mogu da utiču na kvalitet vazduha, već samo na komfor građana. Povišene temperature, koje su trenutno zabeležene u Beogradu, dovode do raspadanja otpada na deponijama, što dodatno kvari miris tokom boravka napolju", kaže Andrej Šoštarić iz GZZJZ.
Stručnjaci navode da je jedan od glavnih razloga odgovornih za smrad i nedostatak fabrika za preradu otpadnih voda, ali i izlivanje kanalizacije u Savu i Dunav. Kako kažu, u Beogradu postoji 100 direktnih izliva kanalizacije, iz kojih se godišnje u reke izlije 60.000 olimpijskih bazena fekalija. Vodostaj reka se povuče posebno tokom letnjih meseci, tada ostaje mulj iz kog isparavaju mirisi.
"Nakon završene žetve, u ovo doba godine, uglavnom se đubre oranice odlaže na obodima grada, u Padinskoj Skeli, Grockoj, u udaljenim naseljima Čukarice. Ne treba zaboraviti ni taj faktor kao jedan od uzročnika neprijatnih mirisa", kažu stručnjaci.
Iz Gradskog zavoda dodaju da svakodnevno prate kvalitet vazduha na više od 30 mernih stanica širom Beograda kao i savetuju građane da se naoružaju strpljenjem, je kako kažu, mirisi ne traju dugo.
Prema ranijim izjavama gradskih čelnika, u Beogradu je potrebno izgraditi pet fabrika za preradu otpadnih voda, kako bi se problem rešio. Osim Velikog Sela, izgradnja ovih fabrika planirana je u Batajnici, Ostružnici, Obrenovcu i Grockoj.
(MONDO/Novosti)