Veliki broj ljudi u Beogradu gotovo da više ne može da zamisli život bez dostavljača hrane, kojih je svakim danom sve više, a retko ko zna da su njihova preteča bili zapravo taksisti.
Taksisti u Beogradu prvi su počeli da dostavljaju hranu na kućnu adresu i to pre čak 50 godina, tačnije 1974. Građani su tad putem fiksnog telefona mogli da pozovu vozače taksija da ima na kućnu adresu donesu pečeno pile, svež hleb, lekove, flašu pića...
Vozači taksija postali su jedinstveni servis za kućno snabdevanje, ali i začetnici usluge koja je u pravom smislu zaživela tek decenijama kasnije. Plaćanje usluge bilo je vrlo jednostavno. Taksisti bi uključili taksimetar tek nakon što kupe robu koju je trebalo da isporuče svojim klijentima. Poručilac bi taksistu sačekao na ulici gde bi platio vožnju i kupljenu robu.
"Želimo da na ovaj način izađemo u susret starima i bolesnima, ali i svima onima koji ne mogu sami da odu do prodavnice. Taksisti su i neka vrsta hitne pomoći, pa naše sugrađane iz predgrađa snabdevamo i neophodnim lekovima iz apoteka u centru grada. Ako je za to potreban recept, taksista će svratiti po njega, ali taj put neće naplatiti", govorio je Miša Stojaković, predsednik Udruženja privatnih taksista.
Koliko je ova taksi usluga savršeno funkcionisala govori i podatak da za dva meseca od njenog pokretanja nijedan taksista, ali ni mušterija se nisu požalili jedni na druge, niti imali bilo kakve primedbe. Telefoni u dispečarskom centru privatnika neprestano su zvonili, usluga je bila vrlo popularna, pa se ozbiljno razmišljalo o povećanju broja vozila sa radio stanicama.
Uprkos početnom oduševljenju Beograđana, ovaj inovativni sistem nije dugo poživeo. Da li je uzrok bilo to što se u to vreme manje kupovalo i naručivalo, to što nije bilo puno prodavnica kao danas, niti je bilo “brze hrane”, picerija i drugih “kuhinja”, ili nešto sasvim drugo, nepoznato je.
(MONDO/Kaldrma.rs)