U Savskom jezeru na Adi Ciganliji u Beogradu pojavila su se neobična bića koja su privukla pažnju mnogih kupača. Reč je o slatkovodnim meduzama koje su potpuno bezopasne i bezazlene, kako je za portal MONDO rekao profesor u penziji Aleksandar Hegediš iz Javnog preduzeća Ada Ciganlija.
"Slatkovodne meduze su se pojavile 60-tih godina prošlog veka i one su došle negde iz Azije, iz Kine i proširile su se po celom svetu jer se lako prenose sa veslačkom, plivačkom, pecaroškom opremom i tako dalje. To nije ništa neobično. Meduze se svake godine pojavljuju u Savskom jezeru u većoj ili manjoj količini i potpuno su bezopasne i bezazlene", započeo je razgovor naš sagovornik.
Objasnio je da njih obično primete deca u plićaku i donesu ih roditeljima. Prema njegovim rečima, onda se roditelji malo uplaše jer ne znaju da li su opasne ili nisu.
"One uopšte nisu opasne, ne žare ništa", kazao je.
Profesor u penziji Aleksandar Hegediš iz Javnog preduzeća Ada Ciganlija napomenuo je da pojava meduza u Savskom jezeru nije vezana za kvalitet vode.
"Postoji neko mišljenje da su one povezane sa kvalitetom vode, međutim nisu", naveo je.
Trava u Savskom jezeru
Sagovornik je za portal MONDO objasnio da je trava ta koja utiče na kvalitet vode.
"Da nema trave ne bi bilo kupanja u Savskom jezeru. Trava je pravi pravcati sunđer, upija sve što mi unesemo u Savsko jezero a unosimo mnogo toga. Biljke se moraju održavati jer one rastu na bazi toga što mi unosimo u jezero jer su to za njih hraniljive materije, odnosno moraju se sklanjati", rekao je Hegediš.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući travi i tome koliko brzo raste, Savsko jezero može da primi 50.000 kupača i da popodne voda i dalje bude dobra za kupanje.
"Da nema trave, moja procena je da za 48 do 72 sata ne bi bilo kupanja, jezero bi bilo toliko zagađeno. Trava je neugodna, može da se upetljava oko nogu, onda se neko uplaši i eto belaja. Zbog toga ne treba prelaziti u deo jezera koji se nalazi iza bova. Kad bismo poštovali pravila kupanja, kupanje na jezeru bi bilo potpuno bezbedno", kazao je profesor u penziji.
Za naš portal je istakao da je šljunkovita plaža takođe filter jer se na njoj razvija mikroflora koja filtrira vodu, kao što postoji šljunak u kućnom akvarijumu.
"Riblji svet Savskog jezera je takođe podešen da pomaže da kvalitet vode bude što bolji", zaključio je razgovor za MONDO profesor u penziji Aleksandar Hegediš iz Javnog preduzeća Ada Ciganlija.
Važno je napomenuti da se voda iz jezera uzorkuje na četiri mesta na svaka tri ili četiri dana. Analizu vrši Gradski zavod za javno zdravlje.
Podsetimo, ranije smo pisali o velikim somovima koji su fotografisani u Savskom jezeru na Adi Ciganliji.
BONUS VIDEO: