Natalijina ramonda na Kuli Beograd: Najviša zgrada u Srbiji zasijala u čast srpske vojske (Video)

Na Kuli Beograd emitovana je večeras Natalijina ramonda u čast Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

kula_belgrade/instagram

Dan primirja u Prvom svetskom ratu jedan je od najvažnijih datuma u savremenoj istoriji sveta zbog čega je večeras na Kuli Beograd emitovana specijalna projekcija u čast srpske vojske iz Prvog svetskog rata. Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kom se vidi "cvet feniksa", odnosno čuvena Natalijina ramonda.

"11.11. Dan primirja u Prvom svetskom ratu", ispisano je na Kuli Beograd.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Srbija i svet danas obeležavaju 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u sećanje na 11. novembar 1918. godine. Tada je potpisano primirje kojim je okončan Prvi svetski rat. Srbija je bila prva zemlja koja je napadnuta u Velikom ratu, ostvarila je i prve pobede na Ceru i Kolubari, a poslednja je završila ratne operacije. Procentualno je i najviše ljudi izgubila u tom ratu.

Veliku pobedu platila je gubitkom između 1,1 i 1,3 miliona ljudi, odnosno gotovo trećine stanovništva ili 60 odsto muške populacije. Četvorogodišnji rat, do tada najveći u istoriji, okončan je u 11 sati, 11. novembra 1918. godine, kada su sile Antante (Rusija, Francuska i Velika Britanija) potpisale primirje sa centralnim silama (Nemačkom i Austrougarskom) na teritoriji današnje Francuske. Sporazum je potpisan na liniji ratovanja, u posebnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša, u šumi u blizini Kompjenja.

Time je dogovoreno primirje na zapadnom frontu - prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica. Srpska vojska je učestvovala na južnom frontu, gde je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla - proboj Solunskog fronta. Simbol ovog praznika u Srbiji je Natalijina ramonda, poznata i kao “cvet feniks”, jer se i srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka, prelaska preko Albanije, Solunskog fronta, “podigla iz pepela” i odnela pobedu.

Albanska spomenica, za vernost otadžbini je državno vojno i civilno odlikovanje dodeljeno svim pripadnicima srpske vojske koji su se u zimu 1915. i 1916. godine povlačili preko nepristupačnih predela Albanije, do Grčke, Krfa, gde su se uz pomoć saveznika oporavili, povratili snagu i krenuli u proboj Solunskog fronta, 1918. godine. Ovaj dan obeležava se i u svetu, pa je tako u Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i iz Drugog svetskog rata. Velika Britanija ga obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919. godine, a simbol praznika u toj zemlji je crveni cvet maka. Prvi svetski rat je formalno završen Versajskim mirom 28. juna 1919. godine u Versaju.

Nakon Prvog svetskog rata, održana je Pariska konferencija mira (od 18. januara 1919. do 28. juna 1919. u Parizu) a mirovni ugovori zaključeni su sa svakom pobeđenom državom posebno. Ovo je bio jedan od tih ugovora. Kako su glavne sednice konferencije održavane u palatama Versaja, ustalio se naziv: Versajski sporazum. Glavnu reč na toj konferenciji imali su državnici velikih sila Antante, a zastupano je 27 država iz Antantine koalicije.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

SVE O SIMBOLU PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU: Natalijina ramonda je biljka vaskrsnica  Kurir televizija

(MONDO/Aleksandar Blagić)