Radomir Rade Marković (75), bivši šef Državne bezbednosti, nalazi se u "Zabeli" gde služi zatvorsku kaznu od 40 godina.
Prema nezvaničnoim saznanjima, Radomir Marković u svojoj ćeliji ima veliki akvarijum, tako da hrani ribice i stara se o njima. Marković je, inače, bio magacioner u zatvoru i vodio računa o garderobi i posteljini robijaša. U glavnom magacinu bio je zadužen za popis ćebadi, sredstava za higijenu, kao i ličnih stvari zatvorenika, koje im nisu uvek potrebne.
Pre toga, Marković je nadzirao sistem kanalizacije. Kontrolisao je otpadne vode unutar zidina zatvora. Posle 15 godina robije, kako kaže naš izvor iz zatvora, skinut je sa prebrojavanja, ali nikad ne sme da izlazi iz kruga. U zatvoru je ranije imao malu baštu, a gajio je kučiće i mačke, a sada je dobio i veliki akvarijum.
Marković je osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine. Osim ovog zločina, bivši šef tajne srpske policije proglašen je krivim i za umešanost u otmicu i mučko ubistvo Ivana Stambolića. Sa još trojicom pripadnika DB-a optužen je i za ubistvo novinara i vlasnika “Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije, ali je to suđenje počelo iznova. Na prethodnom suđenju bio je osuđen na 30 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo.
Marković je uhapšen 23. februara 2001. godine. Prvih šest i po meseci proveo je u samici Centralnog zatvora. U međuvremenu je, u sudskim procesima koje su pratili brojni problemi i nesuglasice, čak i među sudijama koje su u njima učestvovale, za navedene zločine osuđen na jedinstvenu maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Ostao je pri tvrdnji da u zločinima nije učestvovao, pa čak ni da nije imao saznanja u vreme kada su se dogodili.
Na čelu DB-a bio je oko dve godine. Upravo u vreme njegovog rukovođenja službom dogodili su se zločini, koji su od prvog trenutka označeni kao politički, mada je spisak likvidacija koje su na neki način vezivane za DB neuporedivo duži. Na to mesto imenovan je u novembru 1998. godine, ali je na dan formiranja Vlade Srbije krajem 2000. podneo ostavku.
Odmah posle hapšenja, nova vlast je Markoviću, navodno, nudila da govori bez ikakve protivusluge, što je on odbio. Drugi put je to urađeno u vreme vanrednog stanja i akcije “Sablja”, ali država ni tada nije uspela da izvuče informacije od Markovića. On je do danas rešio da ćuti i tvrdi da ništa ne zna.
Iz zatvora je, da podsetimo, napisao i objavio knjigu “Kazna bez zločina”. Na koricama te knjige piše: “Nakon petooktobarskih promena 2000. godine, čuvar mnogih tajni i nezgodan svedok, postaje žrtva progona nove vlasti”.
(MONDO/24 sedam)