Nisu nosili sa sobom veliku sumu novca jer su se nadali da će sve to proći za desetak dana, mislili su da će se brzo vratiti kući, priča bivši šef UKP Mile Novaković.
Akcija hapšenja vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku marta 2003. godine, petnaest dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, nije bila režirana. Teorije da su oni negde ubijeni, pa doneti u Meljak - nisu tačne, tvrdi nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Mile Novaković, koji je imao važnu ulogu i u akciji "Sablja", sprovedenoj nakon ubistva premijera.
"Izmišljene su te priče da su oni negde uhapšeni, saslušani i ubijeni, pa doneti tamo ili da su dovedeni tamo pa ubijeni. SAJ je osmislio akciju hapšenja: prvo su napravili jedan širi obruč u vikend-naselju, a potom je udarna ekipa SAJ borbenim vozilima krenutal frontalno. Probili su dvorišnu kapiju i usmerili se ka pogrešnoj vikendici. Sve je eksplodiralo. Begunci su odmah shvatili o čemu je reč. Izbacili su tobre, iskočili kroz prozor i potrčali u dva pravca", rekao je bivši načelnik, pa nastavio:
"Spasojević i Luković prema voćnjaku, a Bagzi na suprotnu stranu. Bagzi je protrčao pored borbenog vozila, uspeo da se domogne šipražja i pobegne. To će ostati večna misterija. Ljudi iz SAJ su shvatili šta se dogodilo, trče prema pravoj vikendici, Spasojević i Luković natrčavaju na širi obruč. Čuje se: 'Stoj, policija! Stoj, pucaću!' A, onda rafalna paljba. Postoji i snimak cele te akcije", objasnio je Novaković i dodao da je sumanuto da bude iscenirano s obzirom na to da je u pitanju kuća Lukovićevog ujaka.
"Pa, to je vikendice Lukovićevog ujaka, koji nam je i ispričao da ih je tu odveo. Zašto bismo ih, posle nekog navodnog mučenja, odveli i streljali u njegovoj vikendici?"
Kao dokaz za to da su pre smrti mučeni, mnogi su naveli modrice koje se vide na Lukovićevom licu...
"Lekar koji je svedočio na sudu baš to je objasnio. Rekao je da je normalno da će imati masnicu i da će mu lice biti otečeno kad mu je metak prošao kroz glavu. Čudio sam se što su takve priče iznosili i neki ozbiljni ljudi", istakao je bivši načelnik i otkrio koliko novca su vođe Zemunskog klana imale kod sebe:
"Kad su krenuli u bekstvo, kod sebe su, kako je pričao svedok-saradnik Đura Mutavi, imali oko 40.000 evra. Deo su potrošili na kupovinu vikendice sa Đurinom majkom, ali tu su samo prenoćili i nastavili dalje. Bekstvo je skupa stvar, verovatno su odmah prepolovili tu sumu. Nisu, dakle, nosili sa sobom veliku sumu novca, jer su se nadali da će sve to proći za desetak dana, mislili su da će se brzo vratiti kućama... A, možda je deo novca bio i kod Bagzija, pa je možda on to odneo sa sobom", priča Novaković.
Svedok-saradnik Dejan Milenković Bagzi pronađen je kasnije u Grčkoj i izručen u Srbiju. Međutim, policija nije imala pravo da ga ispita, već samo tužilaštvo, pa nije dao odgovore na mnoga pitanja - detalje o atentatu na Đinđića, kuda je bežao posle Meljaka i ko mu je pomagao, o ubistvima Boška Buhe i Momira Gavrilovića.
Snaga "zemunskog klana" kulminirala je u leto 2002, kad Dejan Milenković Bagzi, nekad najpouzdaniji saradnik Ljubiše Buhe Čumeta, počeo da sarađuje isključivo sa Spasojevićevom grupom. Kao svedok-saradnik Bagzi je pred sudom rekao: "Jednom me je Buha poslao kod Spasojevića da mu uništim neki automobil i tako je sve počelo. Upao sam u to društvo i tu se više ništa nije moglo."
(Mondo/Kurir)