Za tri dana ove nedelje u Srbiji proinađena su tela četvorice mladića i sumnja se da su svi počinili samoubistva.
Veliku pažnju ljudi pruvukao je nestanak Vuka Grbića (34) čije je telo pronađeno u sredu u Zvezdarskoj šumi u Beogradu nakon manje od 48 sati nakon što je nestao. Ovaj mladić, otac dvoje male dece, krenuo je da polaže diplomski rad na DIF-U. Niko od njegovih najbližih nije ni pomislio da će Vuk dići ruku na sebe. Kažu, bio je sportski tip, nikada nije pušio, nije konzumirao alkohol, a pošto su primetili da ga nema, pomislili su da je svratio do Zvezdarske šume kako bi se opustio pred diplomski. Samo dan ranije, u istoj šumi, pronađeno je telo Nemanje J. (33) koji je nestao 13. maja oko 23 sata u beogradskom naselju Mirijevu. I ovaj mladić podigao je ruku na sebe.
U selu kraj Novog Pazara pre dva dana je pronađeno telo osamnaestogodišnjeg maturanta Tehničke škole. Kako je utvrđeno, mladi maturant se obesio u šumi u blizini porodične kuće. Zašto, niko ne zna. U nedelju na Dušanovcu, Dragan Č. (47) napao je nožem svoju drugaricu ispred zgrade u kojoj je živeo, a zatim se ubio tako što je prerezao sebi artetiju na butini. Njegova bivša devojka ispričala je nakon tragedije da se ovaj mladić čudno ponašao u poslednje vreme, da je bio agresivan, ali i u teškoj depresiji.
Za razliku od njega, porodica i prijatelji druga dva mladića, prema njihovim rečima nisu primetili da oni imaju problem koji bi mogao da ih navede da dignu ruku na sebe. Specijalista psihijatrije i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Igor Pantić kaže za "Blic" da samoubistvo predstavlja akt namernog izazivanja sopstvene smrti i u ovom trenutku u svetu jedan do dva odsto svih smrti imaju samoubistvo kao uzrok.
"U velikom broju zemalja, samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti mladih uzrasta između 15 i 29 godina, odmah posle saobraćajnih nesreća, a u Srbiji svake godine oko 100 mladih ljudi digne ruku na sebe. Samoubistvo je često asocirano sa nekim mentalnim poremećajem poput depresije ili bolesti zavisnosti, ali to ne mora uvek biti slučaj", kaže dr Pantić i naglašava da kod mladih muškaraca, postoji nekoliko specifičnosti po ovom pitanju u odnosu na ostatak populacije.
Prema jednoj studiji koja je rađena u SAD, čak u 62 odsto slučajeva samoubistva mladih muškaraca, problemi sa partnerom su bili glavni doprinoseći činilac u odluci da se oduzme sopstveni život.
"Veliki broj mladih muških osoba koje izvrše suicid, prethodno nemaju istoriju suicidalnosti, odnosno to im je prvi pokušaj. Glavni simptomi depresije su gubitak energije, gubitak interesovanja, nemogućnost da se oseti zadovoljstvo, bezvoljnost, smanjeno samopoštovanje, prekomerni osećaj krivice, gubitak apetita, nesanica i psihomotorna usporenost. Ovo je često praćeno iritabilnošću, problemima u koncetraciji i strahovima. Kod mladih ljudi, upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci sa ciljem samoinicijativnog ublažavanja depresivnih simptoma, što često dodatno komplikuje depresiju i značajno povećava rizik od suicida", naglašava on i dodaje da je depresija kao mentalni poremećaj čest uzrok samoubistva, kako kod muškaraca, tako i kod žena.
Prema njegovim rečima, rad na prevenciji depresije i suicida među mladima bi trebalo da bude jedan od najvažnijih zadataka ne samo psihijatara već i celog društva.
"Usvajanje zdravih životnih stilova i navika, izgradnja dobrih odnosa unutar porodice, borba protiv vrnjačkog nasilja, kao i stvaranje atmosfere u školama i radnim organizacijama koja nije toksična po mentalno zdravlje, su važni elementi koji mogu da doprinesu u ovom radu. Takođe, trebalo bi da učinimo sve što je u našoj moći da mlada osoba koja se obrati za pomoć psihijatru ili nekom drugom stručnom licu ne bude kasnije izložena predrasudama i diskriminaciji u društvenoj zajednici, a nažalost u našem društvu negativna percepcija i stigmatizacija ljudi koji idu kod psihijatra su ponekad veoma izražene", zaključio je on.
(MONDO)