Obaveštajne službe Britanije umešale su prste u brojna dešavanja u svetu, a MI6 je devedesetih godina imao uticaj i na rasplet rata na Balkanu, navodi prof. Goran S. Nikolić u knjizi "U službi njenog veličanstva". Nikolić, koji na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta Union - Nikola Tesla predaje Obaveštajne i bezbednosne službe, otkrio je za "Kurir" u šta su sve te službe bile umešane. Između ostalog je postojao i plan za ubistvo Slobodana Miloševića!

"Njihov razvoj temeljio se na potrebi realizacije spoljnopolitičkih ciljeva Ujedinjenog Kraljevstva kao što su održavanje pozicije i moći ekonomske sile u svetu, zatim savezništva sa SAD, kolonijalni posedi, sprečavanje širenja levičarskih ideologija u područjima interesa... Učestvovali su i u jačanju napretka tehnologije, održavanju kontrole nad svetskim kapitalom i uticaja na međunarodne političke i druge organizacije. U skladu sa potrebama, obaveštajna zajednica je realizovala niz konkretnih i složenih tajnih akcija širom sveta", objasnio je on.

Postoji zvanični dokument nazvan "Mehanizam nacionalne obaveštajne službe", u kojem su kao članice te zajednice navedene četiri službe. Tajna (SIS, MI5), Glavni vladin štab za komunikacije (GCHQ), Služba bezbednosti pri Ministarstvu unutrašnjih poslova (SS, MI5) i Obaveštajna služba Ministarstva odbrane (DIS).

spijun.jpg
Shutterstock 

"MI6 je najstarija takva služba u savremenom svetu, ima bogatu istoriju i iskustvo u sprovođenju obaveštajnih i subverzivnih aktivnosti. Prilikom izbora agenture ne žale ni vreme ni novac, načini vrbovanja su toliko posebni da se ispituje da li je u pitanju agent ili odani prijatelj države, lice koje je sledbenik sistema vrednosti i pogleda na život u Velikoj Britaniji. Izgradnja odnosa sa agentima nekad traje godinama, a često se agenturni odnos prenosi sa oca na sina. Često agent nije ni svestan da radi za službu, već misli da deluje u najboljem interesu države. Jedan od njihovih načina delovanja je stvaranje agenata od uticaja, lica koja zausimaju visoko mesto na društvenoj lestvici u zemlji koja je službi od interesa. Jednom uspostavljeni odnos retko se prekida, agent može biti samo 'konzerviran' na duže ili kraće vreme", objasnio je Nikolić.

Služba deluje dugoročno, ne kampanjski, i ciljevi su joj strateškog karaktera u neposrednoj vezi sa dugoročnim spoljnopolitičkim interesima zemlje.

Još je Kraljevina Jugoslavija bila predmet interesovanja britanskih službi, i ta zemlja je navodno finansirala određene političke pokrete. Tako su uoči Drugog svetskog rata dve stranke bile na spisku finansiranja Britanaca, a koliki su službe uticaj imale, najbolje ilustruje događaj u kojem je premijer Cvetković Vladi objavio uslove pakta s Nemačkom i silama osovine. Tri ministra su podnela ostavke, od njih su dvojica pripadali strankama koje su dobijale novčanu pomoć od britanskih obaveštajaca.

Priča se i da su pripremali zalihe oružja, dostavljanog diplomatskim prtljagom. I devedesetih je MI6 imao uticaja na daševanja ali je zanimljivo da im je raspad SFRJ došao kao iznenađenje, jer izvori na federalnom nivou nisu mogli da pruže vredne informacije.

"Ričard Tomlinson, bivši pripadnik tajne službe, tvrdio je da je video planove za pripremu atentata na bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. U leto 1992, upoznao se sa tim planom u razgovoru sa kolegom Nikom Fišvikom, koji je bio zadužen za razvijanje operacija na Balkanu. Dokument u koji je imao uvid imao je dve stranice i žutu karticu, koja je označavala da to nije puki predlog već opcija koja se razmatra. Naslov je bio 'Potreba da se likvidira srpski predsednik Slobodan Milošević' i bio je prosleđen višim oficirima", navodi Nikolić.

"Tomlinson dalje priča da je Fišvik potrebu opravdavao dokazima da 'beogradski kasapin' snabdeva oružjem Radovana Karadžića, čiju su likvidaciju razmatrale obaveštajne agencije SAD i Francuske. Postojala su tri scenarija za njegovo ubistvo."

Po prvom, trebalo je trenirati srpsku paramilitarnu organizaciju za ubistvo, i tada bi kontrola izvođenja operacije bila niža, iako bi Britanija mogla da se ogradi od učešća.

U drugom, trebalo je da pripadnici SAS i SBS tajno uđu u Srbiju, da se Milošević likvidira snajperom ili eksplozivom. U ovom scenariju, pouzdanost realizacije bi bila velika, ali takođe bi narastao i rizik od mogućnosti negiranja učešća.

Treći način bio je da se to organizuje kao navodna saobraćajna nesreća. Atentat bi se dogodio pri dolasku u Ženevu, na neku od konferencija o bivšoj Jugoslaviji. Fišvik je naveo da bi se vozač mogao omamiti u nekom od tunela, a ta priča je bila aktualizovana kada je Tomlinson pozvan da svedoči o smrti princeze Dajane. Tada je izjavio da je smrt britanske princeze, njenog prijatelja Dodija al Fajeda i vozača Henrija Pola, bila "jezivo slična jednom planu likvidacije MI6".

princeza dajana princ carls i deca
Profimedia 

(MONDO)