Oružarka Ana Simonović otkriva da je dečak (13) sve veštine upravljanja oružjem stekao na sportu koji je sa ocem trenirao tri godine!
Juče ujutru se tokom prvog časa u OŠ "Vladilav Ribnikar" na Vračaru desila nezapamćena tragedija u kojoj je život izgubilo osmoro učenika i školski čuvar. Trinaestogodišnji dečak u svoju osnovnu školu došao je naoružan sa dva pištolja i četiri molotovljeva koktela i napao prvo čuvara škole, a zatim krenuo da puca na svoje školske drugove. O ovom događaju govorila je ovoga jutra u "Uranku" na K1 televiziji oružarka Ana Simonović.
"Nisam čula audio snimak koji se pojavio, u medijima sam pročitala da je u pitanju CZ i malokalibarski pištolj koji služi prvenstveno za sportska takmičenja, za šta je i izdata dozvola njegovom ocu. Što se tiče ovog pištolja CZ, to je klasičan pištolj sa 15 metaka koliko staje u njegov okvir. Za obuku za upravljanje ovim pištoljem nije potrebno puno vremena. Kada govorimo o ovom dečaku, u pitanju je dete koje je više od tri godine treniralo Er soft, to je vojno-taktička simulacija i odatle je imao preciznost", rekla je oružarka.
Šta je Er soft koji je dečak trenirao tri godine?
"To je ekstremni sport, napredna verzija Pejntbola nekadašnjeg. To je klasična vojno-taktička simulacija gde imate pištolj, pušku, mitraljez, snajper, šta god zamislite, kao što ima u igricama. Njegov plan škole je kao iz igrica, dete je treniralo Er soft, samo što je sve te veštine koje je steklo tamo, iskoristilo na potpuno pogrešan način. Na tim treninzima mogu da prisustvuju deca u pratnji roditelja. Ovog dečaka je otac vodio na treninge Er softa. Ovaj sport se trenira na posebno napravljenim poligonima kojih ima nekoliko u Beogradu. Dečak je trenirao zajedno sa svojim ocem. To je antistres igra današnjice, da tako kažem", objasnila je oružarka i dodala:
"Da naglasim, to nije ništa loše, bolje da dete dođe da trenira to, nego da sedi kod kuće i igra igrice. Odatle ovom detetu i poznavanje oružja, jer 90 odsto znanja o oružju steknu kroz igrice. Konkretno, u situaciji o kojoj govorimo, preciznost, poznavanje menjanja okvira i punjenje je odatle. Er soft ne možete da dođete da igrate ako imate ispod 18 godina. Ako dođete sa roditeljem, možete da igrate dok god vam zaštitna oprema ne spada. Postoji i Laser tag, gde mlađa deca masovno slave rođendane, a slično je Er softu. Skuplje replike oružja koje se koriste u Er softu, od 200-300 evra su verne kopije pravog oružja i te puške koje se koriste u ovom sportu mogu da trzaju kao prave. Ove skuplje replike oružja su vrlo verne replike pravog oružja, jedan kroz jedan su verne replike", kazala je Ana Simonović.
NIJE NAUČIO DA PUCA U STRELJANI, EVO GDE GA JE OTAC VODIO GODINAMA Oružarka: Pištolj, snajper, tamo je SVE kao na igrici
Tri odlaska u streljanu nisu dovoljna za spretno baratanje pištoljem
"Za tri sata u streljani ne može da se nauči ovako vešto upravljanje oružjem. Ne može da se stekne neko posebno znanje. Imam i ćerku od 14 godina i moja deca su se kroz moj posao upoznala sa oružjem, ali vi ne možete da ne čujete rečnik dece na ulici kada pričaju o igricama. Oni apsolutno znaju šta je Aka, šta je Glok, Bereta, CZ, koji ima koliki domet, koliko okvira koji ima, jednostavno deca to znaju iz igrica koje se zovu 'pucačine'. Ja mom detetu nisam priuštila Plejstešn koji košta hiljadu i nešto evra da bi na njemu moglo da igra igrice koje su takozvane pucačine", rekla je Ana Simonović.
Problem nisu igrice, već porodica
"Nije problem ni u Er softu, ni u Pejntbolu, Laser tagu, problem leži u funkcionisanju te porodice. Ako je neko trebalo da dobije dozvolu za sportsko oružje, to je njegov otac. Ispunjavao je bezbednosne procene, nema nikakvu kaznu, ni psihičkih problema, zdravstvenih problema… Ali niko nije znao da su oni jednostavno iz jedne disfunkcionalne porodice, gde je dete očigledno bilo zapostavljeno. Ja to pričam kao majka", rekla je Ana i dodala:
"Recimo, ja kao majka znam kad moje četrnaestogodišnje dete treba da se razboli jer joj u očima vidim da nema taj sjaj, vidim kako se ponaša. Možda to nekome deluje previše strogo, ali ja svoju decu pratim. Ja njima pregledam sadržaje koje su gledali na Guglu, pregledam im telefone, znam kad treba da dođu iz škole, znam šta su jeli, gde idu, kad im je trening. Apsolutno pratim tok njihovog dana. Moram da vidim šta se dešava sa mojim detetom. Ne mogu da propustim činjenicu da je moje dete napravilo kući recimo četiri molotovljeva koktela, a da ja to ne vidim. Gde sam ja bila? Šta sam ja radila? Kada govorim sa strane struke, baratanje oružjem, taktika, poznavanje oružja… Tri odlaska u streljanu nisu bila dovoljna da se proizvede sve ovo od juče. Ali opet kažem, nije problem ni u Er softu, ni u streljani, ni u oružju, problem je samo u funkcionalnosti porodice", istakla je Ana Simonović.
Za Er soft nema psiholoških procena
"Ne vrše se procene psihološkog zdravlja za ovaj sport, kao što nažalost ne postoje ni analize u nekim drugim sferama gde bi trebalo da postoje", objasnila je oružarka.
NIJE NAUČIO DA PUCA U STRELJANI, EVO GDE GA JE OTAC VODIO GODINAMA Oružarka: Pištolj, snajper, tamo je SVE kao na igrici
Naš Zakon o posedovanju oružja vrlo strog
"Ja sam dete iz tradicionalne porodice i slažem se sa napisima u medijima koji su se pojavili - nekad ste imali pušku iznad svakog ognjišta. Pištolj je bio u svim kućama. Devedesetih godina je bilo toliko oružja, ali ovako nešto se nije desilo nikad. Imamo izuzetno strog Zakon o posedovanju oružja, čak i u mojoj sferi, po pitanju filma, previše strog zakon. Po pitanju zakona nemamo nikakvu manjkavost. Suština je u primenjivanju svega toga. Dozvolu za oružje kod nas je jako teško dobiti, morate da prođete sve bezbednosne procene, da dođete u posed oružja, da imate novca da kupite oružje. To je jako skup sport", rekla je Ana i dodala:
"Da biste posedovali oružje, imate tri osnova - da ste lovac, da ste član sportskog društva i da vam je ugrožena bezbednost. Dozvolu za posedovanje oružja na osnovu kriterijuma da je ugrožena bezbednost jako retko srećem. Većinom je to sportsko oružje ili lovačko", objasnila je oružarka.
Status u društvu ne dokazuje funkcionalnost porodice
"Ugledni građanin, poznati radiolog, poznati naučnik, njegovu funkcionalnost u porodici nijedna diploma, niti status u društvu ne dokazuje. Šta se dešava iza njegova četiri zida, kakav je odnos u njegovoj porodici i prema deci, to znaju samo oni. Niko ne može da zna zašto je došlo do psihopatskog okidača kod deteta od 13 godina. U njihovoj porodici se nešto dešavalo što niko nije znao", objasnila je Ana.
Bilo kakva prijava dovodi do oduzimanja oružja
"Da je njegova supruga ili bilo ko drugi, podneo bilo kakvu prijavu protiv doktora, ili za bilo kakvo ugrožavanje bezbednosti (u saobraćaju ako napravite udes) - automatski vam se oduzima oružje. Imati vlasništvo nad oružjem je jako teško", kazala je oružarka Ana Simonović u "Uranku" na K1 televiziji.
(MONDO)