"AKO DEČAK NEMA DUŠEVNE SMETNJE, MOŽE DA IDE KUĆI!" Advokat o masakru u školi: Najbolje je da zauvek ostane u ustanovi

Pravno posmatrano, jedan ubica je dete, drugi mlađi punoletnik. Ubica iz Mladenovca U. B. koji je ubio osam osoba i ranio još 14 ljudi nema 21 godinu i pred zakonom je mlađi punoletnik koji ne može da dobije najstrožu kaznu doživotne robije ili 40 godina zatvora. Ni dečak koji je očevim oružjem počinio masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar“ i ubio osmoro dece iz svog razreda, kao i čuvara i uz to ranio još sedam osoba nije krivično odgovoran. Njegov otac negirao je krivicu pred tužiocem.

Pravda i pravo

Prema rečima Viktora Gostiljca, ovde nije stvar u tome da li neko treba da odgovara, već u jednoj zakonskoj smetnji u odnosu na određene kategorije lica. "Ovde govorimo o detetu i zakon u takvim slučajevima kaže da se na njega ne primenjuje Krivični zakon. Da li je to pravedno? Kroz stotine i stotine godina razvoja krivičnog prava ljudi koji se time bave došli su do zaključka da dete u tom slučaju ne može biti krivično odgovorno. U Americi imate krivično delo doprinos maloletničkoj delikvenciji, roditelja recimo, pa može odgovarati, ali tu se traži kriminalna namera roditelja. Ili imate u pojedinim zemljama zakon o odgovornosti roditelja za krivična dela koja počine njihova deca. Mi takve zakone nemamo. Jedan od osnovnih postulata našeg Krivičnog zakona i krivičnog prava uopšte je individualna odgovornost – u granicama svog umišljaja za svoja dela i ne može se odgovarati za drugoga. Pravda je jedan filozofski pojam i možda ga najmanje ima u sudnicima, ali ako se pravda poklopi sa zakonitošću, onda smo mi pravnici završili svoj posao. Ali to nije uvek nužno tako", kazao je Gostiljac danas na televiziji K1.

Pogledajte fotografije sa mesta napada:

Krivični zakon je jasan i precizan

Advokat Veljko Delibašić kazao je da je zakon vrlo jasan i vrlo precizan. "Mi kao društvo nismo bili pripremljeni na to da može da se dogodi ovakav monstruozni zločin. U tom kontekstu očekuje se da monstruma koji je izvršio takav zločin možemo da odstranimo iz našeg društva što bi bilo jedino i pravedno i normalno. Međutim, Krivični zakonik je vrlo precizan i zna se na koga se odnosi. Ove mere koje sada predlažemo i zagovaramo mislim da nije dobro donositi u ovakvom trenutku, jer postupamo pod emocijama i emotivno smo spremni da donesemo rešenja koja će se vrlo brzo pokazati kao pogrešna. Spuštanje granice sa 14 na 12 godina ništa neće doneti", smatra Delibašić.

"U tom slučaju i kada bi se dogodio ovakav zločin ponovo, primenjivale bi se vaspitne mere, dakle to ne bi bila kazna za ovakvog monstruma. Primenjivale bi se krivične sankcije za maloletnike, dakle - vaspitna mera. Ne kažnjava se nego dobija vaspitnu meru, a najgora bi bila vaspitno-popravni dom u trajanju od šest meseci do 4 godine. Postoje socijalne ustanove za smeštaj dece koja su se neadekvatno onašala, ustanove za vaspitanje, vrlo slične popravno-vaspitnom domu, ali je za popravno - vaspitni dom potrebno da je izvršeno neko delo, a s obzirom na uzrast učinilaca.

"Zakonodavac je imao u vidu lakša krivična dela za popravno-vaspitni dom, niko nije imao u vidu ovako monstruozne zločine. Da je imao, verovatno bi predvideo neke strože sankcije", kazao je Delibašić u „Uranku“. 

Na pitanje šta bi se dogodilo da Delibašića na ulici opljačka desetogodišnje dete, advokat je kazao: "Da me opljačka na ulici ne bi snosio krivičnu odgovornost, već bi se obavestio centar za socijalni rad koji bi primenjivao odgovarajuće mere u cilju prevaspitanja i poboljšanja ponašanja. Bila bi to zaštita u odnosu na to dete, jer bi se smatralo da njegovo ponašanje nije adekvatno. 14 do 16 godina je granica za vaspitno-popravni dom, a za decu od 16 do 18 godina, u najekstremnijim slučajevima može biti izrečen i maloletnički zatvor. Za decu mlađu od 14 godina ne postoji vođenje bilo kakvog krivičnog postupka, a nema ni prekršajnog postupka. Takav nam je zakon i državni organi moraju da se pridržavaju zakona".

Gostiljac je na ovu temu kazao da su do 14 godina to deca pod nadzorom svojih roditelja. "Eventualno centar za socijalni rad ima svoje mere koje može preduzeti: razgovor, nadzor nad porodicom, edukacija. Desetogodišnjak može drugu da ukrade pernicu i za to ne možete pokretati krivični postupak i zvati policiju, već pokušati da detetu objasnite štetnost toga i edukacijom da od njega napravite ispravnog građanina. Policija je organ reda i poziva se da bi se neki događaj među maloletnicima registrovao, na pirmer u slučaju vršnjačkog nasilja koje je pod posebnom prismotrom. Policija sastavi zapisnik i predaje ga nadležnima na dalje postupanje, a nadležan je centar za socijalni rad.

Koji zakon se odnosi na dečaka?

Veljko Delibašić kazao je da se u ovom trenutku na njega primenjuje Zakon o zaštiti lica sa duševnim smetnjama. "Otišao je u psihijatrijsku ustanovu, izvršen je pregled, i njegova majka je dala saglasnost da tamo bude smešten. I bez te saglasnosti možda bi mogao da i prinudno bude tamo smešten. Nakon prvog zadržavanja sud u vanparničnom postupku produžava tu meru tri do šest meseci uz saglasnost, ali u ovim ekstremnim slučajevima kao što je ovaj, moglo bi i bez saglasnosti majke da produži meru, s tim što sud na svaka tri meseca preispituje svoju odluku da li može da bude zadržan. Psihijatar će izvršiti pregled", kaže Delibašić.

"Ako psihijatar smatra da postoji neka duševna smetnja koja opravdava zadržavanje - odrediće zadržavanje bez obzira na saglasnost roditelja. Onda će se skupiti konzilijum od najmanje dva psihijatra i još jednog lekara i onda će oni odlučiti da li treba da ga zadrže ili ne. Ako oni to odluče, onda u nastavku priče odlučuje sud koji na bazi tih mišljenja odlučuje da li ga zadržava ili ne. U redovnoj proceduri je potrebna ili saglasnost tog pacijenta ili njegovog zakonskog zastupnika. U ekstremnim situacijama, kada ugrožava sopstveni ili život i zdravlje drugih ljudi, može i bez te saglasnosti biti zadržan bez obzira na godine. Sada se primenjuje ta procedura. Šta je tu najveći problem? Šta ako on nema nikakve duševne smetnje, ako nije bolestan? A najverovatnije da nije s obzirom na način na koji se ponašao. Verovatno i nije bolestan. Ako nije bolestan, onda ni taj Zakon ne možete da primenite na njega. U tom slučaju, nažalost, dečak ide kući. Naše društvo nije bilo spremno na ovakav zločin i nije predvidelo mehanizam kako da takvog monstruma izopštimo iz našeg društva", kazao je advokat Veljko Delibašić.

Viktor Gostiljac kazao je da je to odluka lekarske struke. "Nije dobro da se javnosti šalju nedorečene i nejasne poruke i da se tako dodatno uvodi zbunjenost. Juče smo čuli od predsednika da on neće izaći nikada. Nama koji se time bavimo je odmah jasno da to niko ne može u ovom trenutku znati. Ako se sada pokušava pronaći neki model da se on smesti u neku ustanovu jer defakto postoji opasnost da on i dalje predstavlja opasnost po druge, on treba da bude izopšten iz zajednice na jedno određeno vreme. Opet, zakon je takav da se vrši revizija tih mera, ali u ovom trenutku niko ne može to da vam kaže. Treba biti oprezan. Ja imam utisak da će on biti lud neko vreme", kazao je ironično advokat na televiziji K1 u razgovoru sa Jovanom Joksimović.

"Mi branimo zakon, a ako postoje loša i nepravična rešenja, zakonodavac će to registrovati, pokrenuti određene procedure i to se može promeniti. To će onda važiti za sve buduće slučajeve ali ne i za ovaj sada. Država i u najtežim trenucima mora da zadrži sve svoje odlike, a jedna od najvažnijih je zakonitost. Ako nema zakona onda je sve ad hoc i možemo da damo i adresu tog dečaka pošto vidim da jedino to još nije objavljeno i da ljudi idu tamo da ga čereče. Ali to je onda zakon linča i onda država prestaje da bude država. Ljutnja i stanje šoka je rezervisano za građane, mi smo ti koji smo ljuti. To osećanje nije rezervisano za nadležne organe. Od njih mora da stigne poruka da znamo kuda idemo i šta se radi dalje.

Gostiljac je podsetio i na činjenicu da je Gavrilu Principu falilo 20 dana do punoletstva i da zato nije dobio smrtnu kaznu. "U onakvom trenutku. Tada je policija tvrdila da je napunio 18, a sud im nije verovao i to je proverio. Našao je spise iz Srpske pravoslavne crkve i zato što nije imao 18 godina nije dobio smrtnu kaznu. To je pravna država".

Doživotna "ludnica" za dečaka?

Delibašić je kazao da bi najbolje bilo da on ostane doživotno u ludnici i narodu treba objasniti šta je to. "To je zatvorena psihijatrijska ustanova koju narod zove ludnica i neka to bude poruka koja se šalje. Jer ovako šaljemo poruku monstrumima tog uzrasta da mogu da rade šta hoće i da neće imati posledica. Želja svih nas jeste da on ostane u ludnici zauvek ali ako se budemo striktno pridržavali zakona, a mislim da to moramo da radimo, onda postoji velika verovatnoća da se to neće desiti ako nije lud. Mora postojati neko duševno oboljenje koje opravdava zadržavanje u duševnoj ustanovi, a to će reći lekari, ne možemo mi da kažemo. Reč je nesporno o monstrumu ali prema njemu krivično pravo ne može da reaguje", istakao je advokat Veljko Delibašić.