Naručilac ovog ubistva, kao što je u sudskoj presudi obrazložio sudija Vitorović, jeste porodica Milošević, odnosno Slobodan Milošević i Mira Marković.
Režim Slobodana Miloševića počeo je poslednje mesece svog života još jednom, poslednjom, odmazdom nad političkim protivnicima: otmicom i smrću Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine. Ivan Stambolić je bio važna osoba u to vreme, bio je predsednik Predsedništva Srbije. Bio je istaknuti član Saveza komunista Jugoslavije, naravno iz Srbije, ali je bio i mentor Slobodana Miloševića koji ga je na kraju i ubio, odnosno koji je naručio njegovo ubistvo, kako stoji u presudi suda.
"Radio sam u smeni 25. avgusta 2000. godine kada se na televiziji pojavila vest da je otet u Košutnjaku Ivan Stambolić. Kao i svakog jutra on je čovek obično izlazio i trčao. Čovek 64 godine, svakog dana je sedeo na jednoj određenoj klupici u parku. Supruga njegova čekala je da se on vrati. Međutim, celog dana on se nije vratio. Alarmirala je policiju, a potraga je počela 24 sata od njegovog nestanka", započinje priču čuveni i nagrađivani srpski forenzičar, Časlav Ristić i dodaje:
"Toga dana je otet. Pojavljuje se neki beli kombi sa dva čoveka koji izlaze iz kombija. Jedan od njih vadi pištolj i uperuje u Ivana Stambolića, a drugi je izvadio iz džepa nešto poput službene legitimacije. To je priča nekog svedoka, nekog čuvara u blizini koji je sve to video", kaže on.
Kako dalje navodi Časlav, priča je krenula mnogo ranije. Ivan Stambolić je bio praćen od strane državne bezbednosti. Oni su pratili njegovo kretanje, njegove navike. Gde izlazi, kada izlazi, kojom putanjom se kreće.
"Oni su oteli Ivana Stambolića. Na Novom Beogradu su ga prebacili u drugo vozilo i odvezli ga na iriški venac, odnosno Frušku Goru, na mesto zvano Zmajevac. Tu su izvršili egzekuciju Stambolića. Malo pre toga, tačnije 20 dana, iskopali su jamu i tamo su ga doveli. Vezali mu ruke, vezali mu povez preko očiju, naredili mu da klekne u jamu i pucao mu je Gumar Maričić dva puta u glavu iz malokalibarskog pištolja lr22 pijeto bereta", priča Časlav.
Prolazile su godine, svi su zaboravili na taj slučaj, ali 28. marta 2003. godine Časlav je dobio naređenje od načelnika da krene u Novi Sad, jer je pronađeno telo.
"Dolazimo do jednog mesta gde nas čeka neki čovek sa fantomkom, ali kada smo prišli on je skinuo masku i pokazao nam gde treba da bude grob Ivana Stambolića. Kada je čovek skinuo masku, mogli smo da utvrdimo njegov identitet, reč je o Nenadu Šareu. On je nama tačno rekao 'ja sam ovde stajao i čuvao stražu, a u ovom predelu je zakopan Ivan Stambolić. Dogovarali su se ko će da puca u čoveka od 64 godine'. To su te specijalne jedinice, odnosno Crvene Beretke koje su imale tu zakletvu da gaze preko krvi i znoja, dignute glave stazom časti, slobode i pravde. Gde im je ta čast? Gde im je ta sloboda?", rekao je Časlav Ristić i dodao:
"Nenad je znao kako je Stambolić ubijen i kako je bačen u jamu i zatrpan krečom. Nas dvojica kolega prilazimo jednom panju, ispod koga je malo, ali sasvim malo upala zemlja. Slegla se zemlja na tom mestu, vatrogasci su počeli da kopaju i pojavio se kreč. Prva stvar na koju smo naišli je bio učkur od trenerke pokojnog Stambolića. Nakon toga se odmah pojavila lobanja. Ubice su napravile veliki propust, u trenerci Ivana Stambolića smo našli ključ od njegovog stana", rekao je Časlav Ristić.
Naručilac ovog ubistva, kao što je u sudskoj presudi obrazložio sudija Vitorović, jeste porodica Milošević, odnosno Slobodan Milošević i Mira Marković. Forenzičar ističe da su oni naredili Radetu Markoviću, a on je Legiji da organizuje i izvrši likvidaciju Ivana Stambolića. Motiv ovog naručenog ubistva, tako je i u presudi naznačeno, je to da se Milošević bojao da se slučajno Ivan Stambolić neće kandidovati na predsedničkim izborima, koji su održani 25. septembra 2000. godine.
BONUS VIDEO:
(MONDO)