Potresna ispovest oca i sestre ubijene devojčice.
Anđelko i Marija A. otac i sestra A. A., devojčice koja je 3. maja ove godine izgubila život u tragediji koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar, govorili su o tome sa čime su se borili i kako su nastavili da žive nakon njenje smrti. Nezapamćen zločin se desio 3. maja ove godine, kada je u O.Š. "Vladislav Ribnikar" dečak ubica usmrtio deset osoba, devet učenika i čuvara. Među žrtvama je bila i devojčica A. A.
Njen otac Anđelko A. kroz suze je govorio o tome kako je u bolnici A. A. na uvo pričao priče za decu u nadi da će ga ona čuti i da je velika odgovornost svih nas da do ovakvih tragedija više nikada ne dođe.
"Moj život se deli na pre i posle 3. maja. Teško je objasniti moju bol i bol drugih roditelja koji su svoju decu izgubili u 'Ribnikaru'. Vera nam je dosta pomogla da nađemo snagu i nastavimo dalje. Cilj nam je kao porodici da sve što radimo bude za A. A. i da se ona nikada ne postidi naših dela. U bolnici sam joj na uvo pričao priče koje sam joj recitovao kad je bila mala nismo gubili nadu iako smo znali kakav će biti kraj i želim da se zahvalim osoblju 'Tiršove' koja je učinila sve kako bi joj olakšala poslednje momente. U jednom momentu sam u bolnici video suzu na A. A. licu i pomislio sam da me možda čuje. Na naše iznenađenje javilo se 40 modnih kreatora koji su želeli da bez lične promocije realizuju njene nacrte haljina sa idejom da oživimo njene crteže. Velika odgovornost svih nas je da u vaspitačkom smislu preduzmemo sve što možemo da čuvamo živote dece. Teško će biti obeležiti Novu godinu bez nje", rekao je Anđelko.
Anđelko je naveo da uprkos svemu ne oseća mržnju prema počinitelju i njegovoj porodici i su ga dirnule poruke koje su drugarice ostavljale oproštajne poruke na njenom grobu. Anđelko je javno zamolio da stradanje dece u "Ribnikaru" ne bude korišćeno u političke svrhe, jer postoji mnogo toga što se može preduzeti da se ovakva tragedija nikada ne ponovi i da nema mesta političkim primesima.
"Osećao sam bes koji nije bio upućen samo porodici dečaka ubice i malom zločincu već i tome što se dogodilo. Kada sam se ispovedao u crkvi rekao sam da ne mrzim iako mislim da bi trebalo. Ogradili smo se čvrstim stavom od ljudi koji su nas vređali i želimo kao porodica da se u svakom momentu ogradimo od politizacije ove tragedije, jer nakon ove tragedije treba činiti dobro i širiti pozitivne emocije. I dan danas odlazimo redovno do 'Ribnikara' i uređujemo cveće koje ljudi tamo ostavljaju", rekao je Anđelko i osvrnuo se na kobni 3. maj.
"Kada god bi se pozdravljala od nas završila bi rečenicu sa 'volim te'. 3. maj je počeo kao i svaki drugi dan i posle svega me još grize savest kako sam više pažnje i ljubavi mogao da posvetim svom detetu. Dirnula su nas pisma koja su njene drugarice ostavljale na njenom grobu, jer smo videli tek tada do koje mere su je volele. Ona nije spominjala tog dečaka kod kuće niti se družila sa njim, jer je imala svoj krug prijatelja i zato nam još nije jasno zašto je naudio njoj", rekao je Anđelko.
Njena sestra Marija A., izjavila je kako su 12 dana od tragedije bili izolovani od sveta i svaki dan se nadali da će ići kod preminule devojčice i da su pričali sa njom u nadi da će ih ona čuti.
"Poslednje njene dane proveli smo u nadi i potrebi da budemo sa njom. Sedeli smo sa njom do poslednjeg momenta i pričali sa njom nadajući da će nas čuti. Mi smo 12 dana živeli za momenat da se probudimo i odemo kod nje i nismo pratili medije. Drago mi je što su ljudi pokazali ogromnu empatiju prema njoj. Nakon ovakve tragedije bitno je da svi pokažemo ljudskost, ljubav koju osećam prema sestri nije ostavila prostora za prezir ili mržnju. Kada smo čitali jedan njen pismeni zadatak naišli smo na rečenicu 'kultura sećanja mora se čuvati' i nastojimo da sećanje na nju čuvamo. U zidove te škole utkano je toliko dečije radosti i prijateljstava koja su tamo nastala i to je ono što treba da čuvamo. Često kada ostanem sama sa svojim mislima počne da mi nedostaje", rekla je Marija.
Marija je dodala da je ono što ih spaja sa drugim porodicama stradale dece je tuga koja ih vezuje više od bilo koje reči.
"Ona je veoma volela novogodišnje ukrase i lampice i biće teško obeležiti ovu Novu godinu bez nje, ali ćemo učiniti sve kao da je ona još uvek tu", rekla je Marija.
BONUS VIDEO:
(Informer/MONDO/U.M.)