Danas je održano suđenje u Višem sudu u Beogradu koje se vodi protiv dečaka (14) koji je osumnjičen za masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Danas je održano suđenje u Višem sudu u Beogradu koje se vodi protiv dečaka (14) koji je osumnjičen za masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u kojem je stradalo deset osoba, devet učenika i školski čuvar. Na današnjem suđenju svedočili su roditelji ubijene dece koja su išla u isto odeljenje sa osumnjičenim.
Oni su do detalja izneli svoje viđenje o situaciji iz 3. maja ove godine. U sudnici je bilo napeto, tužno i mnogi nisu mogli da zadrže svoje suze i emocije.
Ninela Radičević, majka devojčice koja je stradala u tom masakru, svedočila je nakon svog supruga. Svoj iskaz počela je lepim rečima o svojoj porodici.
"Mi smo bili jedna zaista divna porodica, sve smo radili za njih, živeli za njih. Kada me je pozvala prijateljica i pitala gde mi je dete jer se desila pucnjava u Ribnikaru, rekla sam da je u školi, i odmah sam zvala Ivana da mu kažem da se u školi nešto dešava. Nekako sam mislila u sebi biće sve u redu, jer ja inače, osoba koja je uvek optimista. Moju decu sam tako učila, i to moje čuveno 'biće sve u redu' oni su mi verovali. I verovala sam sve dok nisam saznala da nam je dete ubijeno. Informacije koje su tada dolazile do nas, ja sam ih filtrirala nekako ako sam čula da je ubijen Dragan, koji stoji na vratima gde i moje dete dežura, ja ću prihvatiti drugu informaciju, a to je da su neka deca zaključana u sali za fizičko. Tražila sam samo neke varijante u svemu tome", rekla je Ninela.
Potom je saopštila da se sa dečakom (14) koji je osumnjičen za masakr srela u Urgentnom centru. Ispričala je kako je to izgledalo.
"U trci tog dana od bolnice do bolnice u potrazi za detetom i nekom informacijom vidim kako neki komentarišu: 'Kako vodite to dete?' Tada vidim da sprovode ubicu i sećam se dobacivala sam neki komentar “pa neka i treba” tako nešto besno sam rekla. Vest da mi je dete mrtvo... Nekako ceo život se pripremate za tako neku vest, ali ne za svoje dete, nego za roditelje, neke rođake, ali nikako za svoje dete. Nisam imala snage da gledam foto dokumentaciju zločina, taj USB smo dali prijateljima i oni ga drže u sefu, da mi ne bismo došli u iskušenje da ga otvorimo i vidimo. Ona se rodila 6. maja tada sam je prvi put poljubila pre 12 godina, a poslednji put sam je poljubila 6. maja. Tada sam je videla, delovala je nekako mirno, spokojno. Obukli smo joj pantalone i bluzu, rekla sam Ivanu nemoj da joj oblačimo haljinu, naljutiću se znaš da ih nije nešto volela", zaključila je Ninela.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/A.B.)