MISTERIJA NESTANKA U BORSKOM JEZERU TRAJE 38 GODINA! Jovanka pred kobni dan izgovorila jezive reči, pa nestala

Jovanka Milisavljević zvana Nana nestala je u Boru 23. aprila 1986. Već 38 godina traje misterija oko njenog nestanka koji je uznemirio javnost cele tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Prema njegovim rečima Nana je završila osnovnu školu u Zvečanu, a srednju hemijsko-tehničku u Kosovskoj Mitrovici. Svi su je obožavali, kako je naveo detektiv.

"Verovala je u tu pravu, iskrenu ljubav koja je rušila sve granice. Pre svega, uvek se izjašnjavala kao Jugoslovenka i ateista. A sve ljude koji su živeli na teritoriji Jugoslavije doživljavala je kao svoju braću i sestre. I nije joj bio nikakav problem da se zaljubi u zgodnog Albanca ili Turčina.

Međutim, njeni roditelji Borivoje i Ljubica apsolutno nisu hteli da čuju za to. I tek kada su saznali da postoji takav mladić koji želi da je oženi, odlučili su da preduzmu neke hitne mere. A oni su joj rekli da bi bilo najbolje da ode kod tetke u Bor i sazna gde će joj naći posao i gde će moći da upiše Političke nauke i školu za mlade političare u Marksističkom centru", ispričao je Zdravković na svom Jutjub kanalu.

Jovanka se 1977. preselila iz Zvečana u Bor kod tetke gde su je mnogi zapazili. Živela je punim plućima. Bila je lepa, mlada, vozila dobar auto, bila je na glasu u partiji, ali nije imala dečka.

"Nana je odlučila da hitno pronađe dečka. Prošla je listu svojih udvarača i odabrala ono što je smatrala najzgodnijim i najpogodnijim kandidatom. Radilo se o mladiću koji je voleo da se lepo oblači i bio je četiri godine mlađi od nje. Zanimljivo, došao je i sa Kosova. On je imao 26 godina kada su se upoznali, a Nana 30 godina", kazao je detektiv.

Nanin mladić je nakon završetka srednje škole želeo da postane policajac ali je psiholog utvrdio da nije psihofizički sposoban za taj posao. Kasnije je počeo da radi poslove oko Borskog jezera oko Savače Gore. Učlanio se u ronilački klub i završio kurs ronjenja.

Nana i on su se dogovorili da se venčaju kad za to dođe vreme. Nana je pričala tetki da njen dečko samo spava, da je nezainteresovan za nju, da je nervozan i da je primetila da nešto nije u redu. Tetka joj je kazala da joj je već pričala da on nije za nju. 

Vremenom je postao i nasilan prema njoj. 

"I sada se svi pitamo zašto ga uopšte nije ostavila odmah posle tog prvog nasilnog ispada? Nažalost, u to vreme devojka koja je počela da živi sa momkom i raskinula se smatrala je nekom vrstom 'oštećene robe'. Da li je rekla sebi: 'Jovanka, ovo ti je poslednji hitni voz pa da se udaš'. Ili je možda bila u drugom stanju? Jer sve njene mučnine, zatim gubitak težine, promene raspoloženja govore da se upravo o tome radilo. Nana je 28. marta proslavila 31. rođendan. Nije ni znala da joj je poslednji", kazao je Zdravković.

Tog dana je Nanin momak pred njenim roditeljima kazao da će se venčati 2. maja. Počeo je april. Dakle, još mesec dana do venčanja. Osetila je da nešto ozbiljno nije u redu u njenoj vezi. Jovanka, odnosno Nana je 11. aprila otputovala kod roditelja u Zvečan za vikend.

Vratila se nakon nekoliko dana a onda je tetki 22. aprila rekla da će umreti. Nestala je dan kasnije. Njen teča je te noći sanjao da je ubijena i da ju je ubio njen momak. Naninom teči je njen momak rekao da Nane nema jer je otišla u Beograd po venčanicu. Teči ta priča nije imala smisla.

Tri dana nakon nestanka teča je predložio Naninom momku da ga odvede u ronilačku kuću na obali Borskog jezera. Pronašli su njenu jaknu na kojoj je bilo blato. Ta jakna je bila ključni dokaz za porodicu da je Nana te večeri bila na jezeru i da je bila u kući, a tragovi blata su govorili da joj se nešto strašno dogodilo.

Njen momak je nakon toga rekao njenom teči da ga je Nana zvala i da je rekla da ide u Ženevu. Inače, on nije imao telefon tamo gde je stanovao. Nekoliko dana kasnije doveo je novu devojku. Nakon određenog vremena njen momak je priznao da ju je ubio. Ispričao je da nije želeo da se ženi i da joj je to kazao pa su počeli da se svađaju. 

Sedeli su na obali jezera a pre toga je on obukao ronilačko odelo jer je želeo da rani kako bi se smirio. Na obali jezera ju je udario i ona je pala u vodu. Nakon toga ju je udavio i telo vezao tegovima za ronjenje kako ne bi isplivalo.

Nakon njegovog priznanja odmah su angažovani i ronioci. Međutim, kako kažu, mulj u tom delu gde je pokazao da je bacio Jovanku bio je toliko veliki da je mogao ceo tenk da se sakrije. Drugog dana potrage dvojica ronilaca takođe su misteriozno nastradala. Dok je jednome telo odmah isplivalo, drugo nikad nije nađeno.

Nanino telo nikad nije pronađeno, a njen momak je osuđen na 15 godina zatvora. Odslužio je osam a osuđen je bez ikakvog materijalnog dokaza. Priznanje koje je dao policiji povukao je tokom suđenja tvrdeći da je nevin. 

BONUS VIDEO: 

(MONDO/I.V.)