"Kad su počeli da lete po sobi, e tada su tek shvatili ko je on": Tuča iz CZ o kojoj niko nije smeo da priča

Zoran, koji je rođen rođen 1964. godine, dugo je gradio sportsku karijeru u kik-boksu. I dugo i uspešno budući da je uspeo da u ovom sportu bude čak i prvak Evrope. Ali, paralelno sa sportskim, vodio je još jedan život - onaj sa druge strane zakona. U tom paralelnom životu bio je vođa ozloglašenog Surčinskog klana.

Dok ga je jedan način života odveo je do samog vrha Evrope, zbog ovog drugog je nekoliko puta bio u pritvoru, zatvoru, ranjavan i na kraju ubijen. I zato danas, kada se sete ovog čoveka, mnogi ga se sete ne po ringu, već po svemu što je radio van njega. A kombinacija ova dva života napravila je od Šijana veoma moćnog i opasnog čoveka, jednog od one vrste sa kojom nikada ne želite da dođete u sukob. Pred njim bi se obično sklanjali i izbegavali ga.

Kako su su prošli nesrećni momci, čija je jedina, ali i najveća greška bila to što u zatvorskoj sobi nisu prepoznali vođu klana, za Balkan Info pričao je Zoran Lepi Marković, ozloglašeni momak Voždovca i legenda devedesetih.

"Jednom sam sa Šijanom bio u sobi u Centralnom zatvoru. Odjednom su neki momci došli u sobu, a počela je već bila frka jer smo kretali na kantinu. Ja pitam Zorana da li treba da mu uzmem nešto na kantini, jer su čuvari već počeli da nas izbacuju iz sobe, nije bilo mnogo vremena. Sa svih strana se čulo 'Izlazite iz sobe, izlazite iz sobe'. On mi kaže da mu uzmem jedne Orbit žvake. A tada nije bilo Orbit žvaka u zatvoru, sada ih možda i ima. Meni je to malo bilo smešno, ali sam ćutao, a jedan majmun tu što je ušao u sobu, a bio je iz Rupčina gore, Rakovice ili ne znam šta je to gore, Resnik, kao nešto počne da se smeje", započeo je Marković.

Zoran Lepi Marković otišao je do kantine i zajedno sa Šijanom se vratio u sobu. U sobi su još uvek čekali isti mladići.

"Onaj isti što se smejao počne sad da ga provocira, kao, brate jesi izgutao Orbit žvake. Kaže Zoran - 'Sad ću da ga prebijem', ja ga smirim, kažem nemoj, pusti ga, ali klinac navalio, ne zna ko je ovaj, a ja nemam vremena da im kažem da se ne kače sa njim. I on nastavi da ga provocira: pa jesi li gladan, ako si gladan, ima ovde neko meso, možda se malo pokvarilo, ali uzmi pojedi to", priča Lepi Marković.

Brutalnom kriminalcu je tu već bilo dosta podrivanja autoriteta. Po njegovom mišljenju mladići su preterali, a on je retko kada nekoga ko pretera puštao da prođe nekažnjeno.

"Šijan ustane, pita ga - 'Šta si rekao', pa bum, tras, bum tras, onda ovaj drugi skoči, on i njega dohvati, pa drugog, pa trećeg, poslagao ih Šijan sve dole. Oni viču - komandire, komandire, pa kasno sad da vičeš. Provociraš čoveka, a sad kukaš. Čekaj da vidiš prvo ko je", seća se Marković i dodaje:

"Znaš kako ide pravilo: prvo vidiš ko je neko, šta je, ne diraš ga. I jako su me iznenadili ti momci što su krenuli na njega, a nisu znali na koga su krenuli. Šijan je bio jako opasan. Ali onako, normalno obučen, obična fruzura… Prešli su se. Kad su počeli da lete po sobi, e tada su tek shvatili ko je on", završava ovu priču iz Centralnog zatvora Zoran Lepi Marković.

Kao i mnoge legende devedesetih, i Zoran Šijan nije sačekao starost. Upucan je 27. novembra 1999. godine kada je oko 1:30h na uglu Nemanjine ulice i Ulice Svetozara Markovića stao na crveno svetlu na semaforu. Njegovo ubistvo ostalo je nerasvetljeno. I pored nekoliko verzija toga šta je moglo da se desi, ubica nikada nije pronađen. Imao je 35 godina. 

Mirko Šijan danas ima 31 godinu i svi pričaju da po temperamentu podseća na svoj čuvenog oca. Ako ni po čemu drugom, onda po tome što je zaljubljenik u borilačke i ekstremne sportove.

BONUS VIDEO: