Nastavlja se suđenje roditeljima dečaka ubice iz Ribnikara: Razredna 4 puta nije došla na sud, novčano kažnjena

Parnični postupak protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, njihovog sina koji je pucao u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", škole i Republike Srbije, a po tužbi porodice Dukić, trebalo bi da se nastavi danas u Višem sudu u Beogradu nakon skoro četiri meseca pauze. Naime, suđenje je poslednji put održano 6. decembra prošle godine, a trebalo je da se nastavi 28. februara, što nije učinjeno, zbog obustave rada advokata.

Razredna novčano kažnjena

Na ročištu održanom u decembru, razredna odeljenja VII2, u kom je ubijeno najviše dece, novčano je kažnjena jer po četvrti put nije došla u sud da svedoči.

"Svadok Dragana Tomić ponovo nije došla. Ona je sudu poslala da je sprečena, priložila je medicinsku dokumentaciju i navela da joj se pogoršava psihičko stanje zbog postupka i medija. Smatram da njen izostanak nije opravdan i da ona mora da svedoči", rekao je sudija.

On je dodao da će Dragana Tomić da bude pozvana na naredno ročište i da će da bude kažnjena sa 30.000 dinara zbog nedolaska. Takođe je naveo da, ukoliko ne dođe naredni put, sledi još jedna novčana kazna, a da će, ukoliko tada ponovo ne dođe, biti naloženo njeno privođenje u sud. Takođe je istakao da će u tom slučaju biti urađeno veštačenje njenog psihičkog stanja, kako bi bilo utvrđeno da li je sposobna da svedoči.

"Razumem da joj teško pada da svedoči, ali u ovom postupku je svima teško. Nije njoj najteže", rekao je sudija.

Sudija je takođe istakao da će razrednoj VII2 svi učesnici u postupku postavljati pitanja.

Punomoćnica porodice Dukić Snežana Dunjić rekla je pred sudom da insistiraju na saslušanju Dragane Tomić.

"Razredna izbegava pojavljivanje na ročištima duže vreme. Odavno su ispunjeni uslovi da bude data sankcija. Ostajemo pri tome da bude saslušana", rekla je Dunjić.

Na poslednjem održanom ročištu sudija se obratio svedoku Radici Bušić, spremačici "Ribnikara" i rekao joj da je prethodna sudija smatrala da ona trbea da svedoči, ali da on smatra da ne treba da bude saslušana i da će da odbije predlog, te je svedok puštena da izađe iz sudnice i neće svedočiti.

Punomoćnica porodice Dukić Snežana Dunjić zatražila je da u nastavku parničnog postupka bude izvršen uvid u u snimak sa nadzornih kamera škole od kobnog 3. maja, kao i da se izvrši uvid u spise iz sada završenog krivičnog postupka protiv Vladimira i Miljane Kecmanović. Najverovatnije će biti naloženo novo veštačenje, a biće precizirana i tužba u odnosu na petotuženu Republiku Srbiju.

Sudija je van snage stavio odluku da budu saslušani Vladimir i Miljana Kecmanović, kao i to da budu ispitani, jer je tužena strana odustala od tog predloga zbog toga što su Kecmanovići odlučili da ne žele da daju iskaze u parničnim postupcima. Takođe, van snage je stavljena i odluka da se čitaju iskazi veštaka iz velikog parničnog postupka i odluka o zadatku suda veštacima, dok je rečeno da će sud o zadatku veštacima odlučiti novim, posebnim rešenjem.

Državnom pravobraniocu, koja pred sudom zastupa Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar" i Republiku Srbiju naloženo je da u roku od četiri dana dostavi Statut Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", koji još nije dostavljen, iako je tražen.

"Za dva minuta je uništio tolike živote"

Parnični postupak po tužbi porodice Dukić počeo je 14. februara prošle godine, kada su pred sudom govorili roditelji ubijene devojčice Dane Dukić i Biljana Paunović.

"Adriana je najstarija, bila je stub između drugo dvoje dece. Ona je znala kako da pazi na njih, znala je da može da izbalansira. Svako jutro sam zahvaljivao Bogu što su mi deca živa i zdrava i što ih imam. Deci je prijalo što im posvećujemo više vremena. Išli su u školu zajedno, sa osmehom. Ni u jednom momentu nisam osećao da nisu srećni. Bili smo skladna porodica, uživali smo u malim stvarima, kao što je zajednički doručak. Adriana je meni bila spas kada mi je majka umrla. Kad je porasla, govorila mi je da nemam mamu i tatu, ali da imam nju. Kao manja je govorila da ne zna kako živim bez mame i tate i da ona bez nas nikada ne bi mogla", ispričao je tada Adrianin otac Dane.

Trećeg maja je bio na gradilištu, zvala ga je supruga da kaže da je bila pucnjava.

"Ja sam Srbiju doživljavao kao bezbednu zemlju. Stigao sam u 9.10 sati. Razredna se nije javljala, Adrianin telefon je izbacivao. Svi ovi roditelji su bili ispred sa mnom. Sudbina nas je spojila. Naša deca su bila mrtva, a nama to niko nije hteo da kaže. Pogođena je sa pet metaka", jedan u potiljak i četiri u telo. Metak joj je pogodio telefon. Možda je htela da me zove - dodao je.

On je rekao da je 13-godišnji dečak "za dva minuta uništio tolike živote", kao i da svaki dan ide na groblje da se izvini ćerki i da je poljubi, kao i da krivi sebe što je decu iz Francuske doveo u Srbiju.

Adrianina majka Biljana rekla je da su "svi bili uvezani kao creva". Generalno su porodično bili vezani, ona je bila vezana za majku i brata i bratovu decu. Sa Adrianom je, od kad je ušla u pubertet, imala odnos kao sa najboljom prijateljicom. Vikend pre 3. maja provele su u šetnji, druženju, šopingu, išle su na ručak.

Adriana je sahranjena u Beogradu jer je volela Srbiju, našu tradiciju i kulturu.

"Sramota me je da pričam da ju je ubila Srbija koju je toliko volela. Mi smo umrli 3. maja, kad i oni. Nedeljni ručak se pretvorio u suze, u porodični odlazak na groblje. Oni nisu ubijeni u diskoteci jer su se družili sa kriminalcima. Ubijeni su u školi. Mnogo bih lakše podnela da se desilo u Francuskoj. Ovde ljude gledam kao svoje, kao da su mi svi rod, kao da ju je brat ubio. Nama samo treba odgovor na pitanje zašto je to uradio. Naša deca se nisu našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, naša deca su bila na pravom mestu, u školi. Nemam snage da vodim decu u školu, ne mogu da priđem tamo, Dane ih vozi", dodala je.

Ona je uputila potresne reči svojoj ćerki.

"Ako me čuje, duboko joj se izvinjavam što sam je to jutro poslala u školu i što smo odlučili da dođemo u Srbiju. Moja Adriana će, makar i mrtva, nastaviti da inspiriše", rekla je.

Roditelji dečaka odbili da svedoče

Roditelji ubijene dece u čekali su da Vladimir i Miljana Kecmanović završe iznošenje odbrane u krivičnom postupku, pre nego što je iznesu u parničnim postupcima, kako ne bi kompromitovali svoju odbranu, s obzirom na to da je krivični postupak bio zatvoren za javnost, dok na parničnim javnost može da prisustvuje.

Ipak, punomoćnica Kecmanovića u parničnom postupku je na ročištu održanom 17. maja rekla da Kecmanovići uopšte neće da iznose odbranu u parničnim postupcima jer "nisu u stanju da iznesu odbranu", kao i da su to "uvideli nakon što su odbranu izneli u krivičnom postupku".

Punomoćnica porodice Dukić, Snežana Dunjić je istakla da se "zna ko su žrtve i da ne bi trebalo da se mešaju te teze".

"Nikada neću moći da izbrišem tu sliku iz glave"

Parnični postupak po tužbi porodice Dukić nastavljen je potom 27. septembra, kada je svedočio profesor geogradije Zoran Nišević, koji je detaljno opisao momenat u kom je, nakon masovnog ubistva, ušao u učionicu i iz nje izneo ranjenog dečaka. On je istakao da nikada neće moći da izbriše tu sliku i "miris krvi" iz glave.

Nišević je objasnio da tog 3. maja nije imao časove, ali da je došao u školu jer mu je supruga nastavnica, a ćerke učenice, kao i da je najpre pričao sa čuvarom Draganom Vlahovićem, koji je kasnije ubijen, a potom otišao u svoj kabinet. On je ispričao da je odmah kada je čuo pucnje znao da je u pitanju municija, a ne petarde i dodao da je, kada je izašao iz učinioce i video dve dežurne devojčice na podu, pomislio da je reč o dečjoj igri.

Međutim, kako je naveo, kada je video radnika obezbeđenja na podu znao je da je mrtav i shvatio da je pucnjava bila u školi. Usledio je stampedo učenika, a on je, kako je objasnio, pomogao nastavnicima da izvedu decu i otišao u kabinet istorije. Nišević je naveo da je po ulasku u kabinet video decu koja su ležala ispod stolova, i tada mu je jedan dečak uputio pogled koji, kako je naglasio, nikad neće zaboraviti, a koleginica, nastavnica istorije Tatjana Stevanović mu je uputila isti pogled, koji je molio za pomoć.

Kada je Nišević pitao da li još neko ima živ, još jedan dečak se javio i on ga je, kako je rekao, pitao koliko je napadača, na šta mu je dečak odgovorio da je samo jedan i da je to njihov drug iz razreda koji je nakon zločina iskočio kroz prozor u dvorište. Nišević je rekao da je ranjenog dečaka izneo na rukama i da je sa njim morao da preskače decu koja su bila na podu.

On je ispričao da je sa policijom išao do svakog učenika i identifikovao ih, jer je razredna rekla da ne može to da učini. Detaljno je opisao kako je sledećeg dana učionica izgledala - puna krvi, probušenih stolica od metaka i s dečjim stvarima po klupama.

Pomoćnica direktorke i profesorka muzičkog Ivanka Jovanović je rekla da je po uzlasku iz učinioce tog dana videla nekog kako drži ispruženu ruku sa pištoljem i puca u dežurne učenice i čuvara Dragana Vlahovića koji je ležao na podu. Nakon toga je pozvala policiju i rekla da neko puca u školi, dok se pucnjava nastavila.

Na pitanje zasptupnice porodice Dukić, Snežane Dunjić, da li je pokušala da ukaže pomoć deci odgovorila je da nije, i da je videla da su devojčice mrtve.

Tog dana je svedočila svedočila je i školska policajka Milica Stanković, koja je ispričala da je tog dana ispratila ulazak đaka u školu i zatim otišla da obiđe srednju školu, kada je preko motorole čula za pucnjavu.

BONUS VIDEO:

(Telegraf/Mondo)