Predsednik Donald Tramp objavio je u sredu odluku o uvođenju 10% carine na sav uvoz u Sjedinjene Države, uz dodatne povećane carine za ključne trgovinske partnere.
On je dan kada je saopštio odluku nazvao ''Danom oslobođenja'' i naglasio da će 2. april 2025. "zauvek ostati zapamćen kao dan kad se američka industrija ponovo rodila".
Srbija inače u SAD najviše izvozi IKT (informacione i komunikacione tehnologije) usluge, koje čine i najveći deo izvoza usluga teškog 1,7 milijardi evra u 2024. godini. Tu je i namenska industrija, čelik i automobili - iz Kragujevca.
Dr Veljko M. Mijušković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za "Blic Biznis" je uoči "Dana oslobođenja" izjavio da ove carine mogu negativno uticati na proizvođače, naročito proizvođače čelika i aluminijuma.
Kako će uvođenje carina uticati na Srbiju?
"S obzirom na to da Srbija nije članica Evropske unije, ali ima značajne trgovinske odnose sa EU, indirektni efekti ovih carina mogu uticati na srpsku ekonomiju. Smanjenje potražnje za čelikom i aluminijumom u EU može dovesti do smanjenja izvoza srpskih proizvoda u evropske zemlje. Takođe, moguće je da će doći do poremećaja u lancima snabdevanja i povećanja cena uvezenih proizvoda, što može negativno uticati na domaću privredu", rekao je Mijušković.
Kakve posledice može Srbija da očekuje od Trampovih tarifa?
Srbija je podsetimo, u sferi ekonomskog interesa EU kao veliki dobavljač.
"Da ne pominjem i početak proizvodnje u Stellantisu novog modela koji je, verovatno, delom svojim imao interesa pre svega EU. Proizvodnja je namenjena pre svega EU, ali sigurno delom i Americi. Ovo može dalje smanjiti konkurentnost Stelantesovih vozila i verovatno ograničiti broj mogućih potencijalno prodatih vozila u SAD", rekao je Mijušković.
Prema njegovim rečima, Srbija mora pomno da prati šta će i kakve će poteze preduzimati EU, naročito što neće imati bolji status nego što imaju proizvodi EU na američkoj teritoriji.
Umire li pojam "slobodne trgovine"?
Na pitanje da li ovo na neki način znači da nema više slobodne trgovine u svetu, Mijušković kaže:
"Slobodno tržište i slobodna trgovina, onakvi kakve ih znamo poslednjih 20 godina i čemu smo prisustvovali kao globalnom trendu je izgubljena, ali da ćemo u kratkom roku imati značajan poremećaj i, verovatno, veliko restrukturiranje načina funkcionisanja globalne trgovine i jasne linije u tome koje su zemlje prijateljske, zemlje koje nisu prijateljske i prema tome će se i formirati trgovinska politika, a Sjedinjene Američke Države su sad očigledno na prekretnici i imaju svoje unutrašnje probleme koje očekuju da mogu da reše na ovakav način."
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u prvim trenucima posle ove objave, navodi da, ukoliko ostane ovako kako je najavljeno, to znači da SAD uvode od ponoći carine na praktično sve što se uvozi. Na pojedine zemlje to će biti 10 odsto, a na Srbiju, 37 odsto carina.
Kako je Srbija "opteretila" američku robu?
"Da li će se to odnositi na sve, konkretno, 'sva roba iz Srbije koja bude ulazila iz Srbije u Ameriku, biće oporezovana za 37 odsto', mi to sada ne znamo. Oni su proračunali da je Srbija njima opteretila robu koju uvozimo od 74 odsto, što ubraja i pojedine valutne manipulacije i tržišne barijere itd. U narednim danima biće vremena da vidimo šta tačno znači. Ukoliko zaista kreće od ponoći, po trenutnom tumačenju, sva roba koju izvozimo biće opterećena tim procentima što direktno utiče na konkurentnost. To uključuje sada veću carinu", rekao je Stanić.
Stanić ukazuje posebno na stavku da se uvode carine od 25 odsto na uvoz automobila i auto - delova, što nije dobro za Srbiju.
"Nije dobro zbog 'fijat pande', koja bi trebalo da se nađe na tom tržištu. Inače, mi u SAD izvozimo 620 miliona evra, to nije među najznačajnijim tržištima, ali izvozimo oružje, auto delove. Najviše smo im zapravo izvozili IKT usluge, ali izgleda da to neće biti značajan direktni uticaj na Srbiju", dodaje Stanić.
Međutim, on upozorava, da će indirektno biti posledica i te kako, pošto EU sprema kontra- mere, a taj reciprocitet može da uključi Srbiju, na primer, poput mera za čelik iz 2019.
"Srbija može da uvede mere reciprociteta, ali videćemo kakva će biti odluka. Ovo sada pokreće novu fazu rata SAD sa celim svetom, manji rast globalnog tržišta, stagniranje onih u razvoju, a konkurentnost EU će početi da pada. Amerikanci računaju na dolazak SDI, kao i da se deo vrati u zemlje koje su opterećene manjim carinama", dodaje Stanić.
Prema njegovim rečima, Amerika pokušava da napravi bazu industrije.
BONUS VIDEO:
(Blic Biznis/MONDO)
· Reaguj
