Pre 31 godinu na današnji dan novinarka "Duge" Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu. Slučaj do danas nije razrešen.
Prema izveštaju Holandskog forenzičkog instituta iz Haga o slučaju Dade Vujasinović od pre devet godina, reč je o ubistvu, samoubistvu ili nesrećnom slučaju. Od tada se tapka u mestu tako da i na ovu godišnjicu smrti novinarke, novih informacija o uzroku smrti nema.
Advokat Marko Pušica rekao je za UNS da je protekom 30 godina od događaja, po Krivičnom zakoniku, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.
Prema njegovim rečima, slučaj sumnjive smrti Dade Vujasinović još uvek se rešava u predistražnoj fazi.
"Možemo zaključiti da se nije odmaklo od početka postupanja, a to je stvarni poraz srpskog pravosuđa", rekao je Pušica.
Kako je naglasio, poražavajuće je saznanje, da je u ovom predmetu protekom 30 godina od događaja, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.
"To znači da se ni u predistražnom postupku, niti u bilo kojoj drugoj fazi krivičnog postupka, više ne može utvrditi istina u ovoj stvari i slučaj sumnjive smrti novinarke se faktički završava u fazi u kojoj je započet i bez sudskog epiloga“, konstatuje Pušica.
Podsetimo, Radislava Dada Vujasinović je 8. aprila 1994. godine pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu. Ponovljenim veštačenjima, početkom 2008. godine, odbačena je verzija o samoubistvu, a Okružno tužilaštvo januara 2009. pokrenulo je pretkrivični postupak za ubistvo.
Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. u Čapljini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Posle završenog fakulteta radila je kao novinar Privrednog pregleda, a potom u magazinu Duga.
Godine 1993. postala je članica uređivačkog kolegijuma Duge. Za reportaže sa slavonskog ratišta te godine je dobila nagradu "Svetozar Marković" Udruženja novinara Srbije.
Zbog svojih istraživačkih tekstova o sprezi kriminala i politike, dobijala je pretnje, ucene i sudske tužbe. Knjiga "Svedočenja iz obeščašćene zemlje", kompilacija njenih tekstova, intervjua i privatnih pisama objavljena je 1995. u Torontu.
Udruženje novinara Vojvodine i druga novinarska udruženja podržali su inicijativu da jedna ulica u Zrenjaninu dobije njeno ime.
Hrabra novinarka u opasnim vremenima
Dada je pisala o jugoslovenskim ratovima, često boraveći na prvim linijama fronta, uključujući i opkoljeno Sarajevo. Zbog potresenosti ljudskim stradanjima, 1992. godine odlučuje da prestane da izveštava sa ratišta i da se fokusira na političku scenu, kriminal i korupciju u Srbiji.
Prelazak sa ratnog izveštavanja na fokusiranje na domaću politiku, kriminal i korupciju verovatno ju je doveo u sukob sa moćnim pojedincima i grupama unutar Srbije. Tokom devedesetih, Duga je nastavila sa kontroverznim izveštavanjem, sve do smrti Dade Vujasinović 1994. godine, moguće zbog njenog nelaskavog članka o srpskom vođi paravojne formacije i kriminalcu Arkanu.
Njeno izveštavanje bilo je "otvoreno, jasno i istinito", a njeni tekstovi, poput onog o Željku Ražnatoviću Arkanu, u kojem ga sa sarkazmom opisuje kao "nacionalnog proroka", doneli su joj pretnje, uključujući i direktne od samog Arkana. Uprkos opasnosti, za šta je dobila i nagradu "Svetozar Marković" Udruženja novinara Srbije, ostala je neustrašiva. Ovo specifično izveštavanje o ozloglašenoj figuri poput Arkana moglo ju je učiniti metom.
"Ne znam kako da to objasnim, jednostavno se ne bojim", izjavila je u jednom intervjuu na pitanje kako se oseća povodom očigledne opasnosti u kojoj se nalazi. Čuvena je i njena izjava prijateljima: "Ako mi ikada padne saksija na glavu, nemojte misliti da je to bila nesreća." Ova Dadina izjava otkriva njenu svest o opasnosti u kojoj se nalazila i njenu sumnju da bilo kakva šteta koja bi joj se dogodila neće biti slučajna. Nekoliko meseci kasnije, pronađena je mrtva.
Od samoubistva do ubistva: Istraga puna propusta
Dadu Vujasinović pronašle su kolege 8. aprila 1994, nakon što se nije javljala na telefon niti došla u redakciju. Pored tela bila je lovačka puška, a prvi izveštaj je kao vreme smrti naveo 1.30 ujutru. Poslednji put je viđena živa 7. aprila u svom stanu sa prijateljem do posle ponoći. Istraga je odmah zaključila da je reč o samoubistvu.
Međutim, porodica i kolege nisu poverovali u zvaničnu verziju. Ključni preokret dogodio se 2008. godine, kada je balističar Zoran Jovanović, angažovan od strane porodice, utvrdio da su u telu pronađena dva filcana čepa iz patrona lovačke puške, što ukazuje na dva ispaljena metka - scenario malo verovatan za samoubistvo.
Slučaj je prekvalifikovan u ubistvo od strane Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu u januaru 2009. godine, a Vlada Srbije je u januaru 2013. godine započela reviziju nekoliko sumnjivih ubistava novinara iz 1990-ih, uključujući i slučaj Dade Vujasinović.
Dodatne sumnje izazvali su dokazi kao i nedostatak uzimanja istih. Prvi je bio sam ugao rane, jer je pucanj ispaljen pod uglom od 37 stepeni, s desna na levo i odozdo nagore, što je teško izvodljivo kao samoranjavanje. Fizički je malo verovatno da bi neko mogao da puca u sebe dva puta lovačkom puškom, posebno imajući u vidu onesposobljavajuću prirodu prve rane.
Takođe su na fotelji na kojoj je Dada pronađena, otkriveni tragovi krvi druge krvne grupe, i to je značajan dokaz koji protivreči teoriji o samoubistvu. Bez jasnog objašnjenja za prisustvo krvi druge osobe, snažno sugeriše da je još neko bio prisutan u vreme njene smrti, potencijalno i počinilac. Ovaj nalaz tužilaštvo je 1994. odbacilo.
Istražni sudija i javni tužilac nisu bili prisutni na mestu zločina, što je ocenjeno kao "skandalozno" niti su uzeti otisci prstiju sa puške. Parafinska rukavica je pokazala tragove baruta samo na njenoj čarapi. Postojale su tvrdnje da su dokazi uklonjeni ili sakriveni sa mesta zločina kao što su filcani čepovi, Dadin džemper i, najintrigantnije, "ozloglašena zelena fascikla" za koju se verovalo da sadrži dokumentaciju o kriminalnim aktivnostima visokih funkcionera, navodno dobijenu od Ratka Mladića.
Holandski institut, Mladićevi dnevnici i zastarelost
U pokušaju da se dođe do odgovora, slučaj je 2015. poslat na superveštačenje Holandskom forenzičkom institutu (NFI) u Hagu. Njihov izveštaj iz 2016. nije doneo konačan zaključak, navodeći da je smrt mogla nastupiti kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja, ali su potvrdili da su ključni dokazi uništeni ili sakriveni.
Dodatnu misteriju unelo je otkriće dnevnika Ratka Mladića, u kojima je navodno zapisao da zna ko je ubio Dadu - Goran Vuković i Duško Malović, obojica navodno ubijeni kasnije iste, 1994. godine. Obaveštajni izvori su sugerisali da je upravo Mladić Dadi dostavio dokumentaciju u spornoj "zelenoj fascikli".
Slučaj Dade Vujasinović deli zabrinjavajuće sličnosti sa nerešenim ubistvima novinara Slavka Ćuruvije (1999) i Milana Pantića (2001) - manjkave istrage i nestanak dokaza. Iako je bilo određenog napretka u slučaju Ćuruvija, slučajevi Vujasinović i Pantić ostaju potpuno nerešeni.
Dadin otac je verovao da je izveštaj iz Haga u suštini okončao svaku stvarnu mogućnost dalje istrage i da je to bio samo način da se "kupi vreme" dok se slučaj ne zaboravi.
BONUS VIDEO:
