Beogradsko podzemlje devedesetih godina smatralo se najmoćnijim na Balkanu, a njegovi vođe širile su strah ne samo u regionu, već i širom Evrope. Jedan od najistaknutijih među njima bio je Darko Ašanin, koga mnogi smatraju prvim mafijaškim bosom u Srbiji.
Rođen 1958. godine u Jajcu, Ašanin je, poput mnogih tadašnjih "žestokih momaka", poticao iz vojne porodice. Često je naglašavao da ne želi da menja način na koji je vaspitan, s ponosom ističući da je Jugosloven. Bio je aktivan bokser u beogradskom klubu "Novi kolektiv", a završio je i Pedagošku akademiju, iako se nikada nije bavio prosvetom.
Ipak, boks mu je obeležio život, naročito u Nemačkoj, gde je otišao tokom sedamdesetih godina. Tamo je postao šampion Vestfalije u velter kategoriji. Kao snažan i fizički dominantan mladić, brzo je pronašao posao izbacivača u noćnim klubovima i diskotekama. U tim krugovima stekao je brojna poznanstva, zahvaljujući kojima je počeo da organizuje ilegalne kockarnice.
Prema brojnim svedočenjima, upravo kroz te aktivnosti upoznao je Željka Ražnatovića Arkana, sa kojim je kasnije ušao u razne zajedničke poslove.
Elem, ime Darka Ašanina u srpskim medijima prvi put se pominje nakon, poznavaocima kriminalnih dešavanja devedesetih godina poznate, pucnjave u klubu "Nana". Naime, 24. marta 1990. godine, u pomenutom klubu život je izgubo Andrija Lakonić, koji je u društvu Ašanina kao i Veselina Vukotića sedeo u separeu.
Nakon verbalnog sukoba koji je nastao između Vukotića i Lakonića čuli su se pucnji, posle kojih je Lakonić ostao mrtav. Za ovo ubistvo direktno je osuđen Ašanin, međutim, nedugo zatim je i oslobođen.
Ubistvo Envera Hadrija
Ubistvo albanskog nacionaliste koje se odigralo u Belgiji, pratilo je Ašanina kroz život i neretko mu stvaralo probleme. Po jednoj priči, on je sa Arkanom učestvovao u likvidiraju Albanca dok su po drugoj pored Ašanina, učesnici ovog događaja bili gorepomenuti akteri, Vukotić i Lakonić. Belgija je u više navrata tražila izručenje Ašanina ovim povodom, međutim do njega nije došlo.
Pokušaj ubistva u zatvoru
Četiri godine kasnije, Darko Ašanin se našao u zatvoru u Grčkoj, u kome je mogao i da izgubi život.
"Jedne noći u zatvoru je izbila pobuna. Da li je sve unapred bilo isplanirano ili ne, ne znam, tek u ćeliju u kojoj sam bio, upala su dva zatvorenika. Jedan od njih mi je prileteo i ubo me nekim kratkim, ali vrlo oštrim predmetom! Odmah su nasrnuli i počeli da me udaraju. Iako uboden, nekako sam uspeo da se priberem i da ostanem na nogama, pa i da uzvratim napad. Ali, u tom trenutku mi je priskočio u pomoć jedan zatvorenik, Rus. Kad su videli da ne mogu da me ubiju, uspeli su u tom metežu da pobegnu. Ne znam ko su, ali je vrlo moguće da su Albanci kojih je u tom zatvoru bilo dosta", rekao je svojevremeno Ašanin u jednom intervjuu.
Voleo je šalu, nije se plašio autoriteta
Darko Ašanin bio je poznat po specifičnom smislu za humor i činjenici da se nije ustezao ni pred kim. Jednom prilikom ušao je u kafić u kojem se okupljala ekipa čuvenog Ljubomira Magaša, Ljube Zemunca. Na ulazu je, na iznenađenje svih prisutnih, rekao Ljubi: "Imam ispred jedan Mercedes za tebe, ali da znaš, nije na poklon. Platićeš ga u tri rate."
Zatim je, bez zadrške, nastavio: "Prvu ratu daćeš odmah, drugu kad popijem piće, a treću kad krenem iz lokala."
Svi su s napetošću posmatrali Ljubinu reakciju, ali umesto sukoba, Magaš mu je prišao i izgrlio ga. Naravno, Ašanin nije imao nameru da mu prodaje automobil, već je sve bila šala. Mercedes je na kraju zaista ostao Magašu, kao poklon.
Veze sa Državnom bezbednošću
U vreme kada je saradnja između kriminalnog miljea i Državne bezbednosti (DB) bila javna tajna, Ašanin je, prema tvrdnjama pojedinih inspektora, bio jedan od prvih koji je za službu regrutovao ljude sa ulice za "poslove" u inostranstvu, uglavnom likvidacije.
Dok su drugi kasnije služili kao "podizvođači", Ašanin je bio među prvima koji je direktno nalazio kriminalce za operacije koje su odgovarale interesima države.
Poslednji Titov vojnik
Mnogi su za Darka Ašanina govorili da je bio"poslednji Titov vojnik", čovek koji je ostao veran doživotnom predsedniku i vrhovnom komandantu i dugo nakon njegove smrti. Sam Ašanin to nikada nije skrivao. Na zidu je držao Titov portret, na koji je bio ponosan, a otvoreno je isticao i da je radio za tadašnju tajnu službu, učestvujući u likvidacijama političkih protivnika režima. Do kraja života deklarisao se kao Jugosloven.
Smrt Darka Ašanina
Ašanin je bio svestan da ga povezanost sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, za koga je tvrdio da je "gazda Beograda", kao i umešanost u poslove s ilegalnim kockanjem, mogu učiniti metom. Ipak, nije se posebno obazirao na sopstvenu bezbednost. Nije imao telohranitelje, a jedino sredstvo zaštite bio mu je srebrni revolver koji je uvek nosio sa sobom.
Kobne večeri 1. jula 1998. godine, Ašanin je sedeo u svom lokalu "Koloseum" na Dedinju i pratio utakmicu Svetskog prvenstva između Holandije i Argentine. Tada mu je, iz neposredne blizine, nepoznati napadač ispalio više hitaca iz automatskog oružja. Darko Ašanin preminuo je na mestu. Imao je 40 godina. Njegov ubica nikada nije pronađen.
BONUS VIDEO:
· Reaguj