Masakr u selima Malo Orašje i Dubona dogodio se 4. maja 2023. godine, kada je Uroš Blažić ubio devetoro, a ranio 12 mladih ljudi. Napad je usledio samo dan nakon tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu.
StefanMarković, koji je pukom srećom izbegao smrt, za MONDO govori o bolu koji ne prolazi, životu posle tragedije i ogorčenju zbog presude. U masakru je izgubio dvojicu braće - Nemanju Stevanovića (19) i Dalibora Todorovića (25), a kako nam je ispričao, nekoliko minuta pre pucnjave napustio je mesto gde su se mladi te večeri okupili, ne sluteći da je to odluka koja mu je spasila život.
Saznao za tragediju preko poruke
"Poruku o tragediji dobio sam na našoj Viber grupi, ali sam je video tek 10 minuta kasnije. Kada sam se vratio do školskog dvorišta, sve je vrvelo od policije. Delovalo je kao scena iz horor filma. Samo pukom srećom sam se mimoišao sa njim… On je nepravedno uzeo živote nevinih mladih ljudi, a mnoge ranio i ostavio im doživotne traume", kaže Stefan Marković za MONDO.
"Danas je tužan dan, dobro smo, ali šta da se radi... Danas će u selu biti mnogo ljudi, ali iz mog ugla sve je to jedna katastrofa. Kazna koju je dobio od 20 godina nije ništa", kaže Stefan.
On ističe da bol ne jenjava, a da je osećaj nepravde i dalje prisutan među meštanima.
"U selu skoro niko ne komunicira sa porodicom"
Kako navodi, odnosi u selu su trajno narušeni, a meštani su se povukli i distancirali.
"U selu skoro niko ne komunicira sa porodicom masovnog ubice", kaže Stefan i dodaje da je i sam imao ozbiljne probleme.
"Stalno se podnose prijave protiv nas, bez ikakvog osnova. Više puta sam pozivan u policiju u Beogradu, davao sam izjave i bio podvrgnut poligrafskom testiranju. Svaki put se pokazalo da su optužbe potpuno neosnovane", kaže Marković i dodaje:
"Lično sam tužio majku Uroša Blažića pre više od dve godine zbog raznoraznih lažnih prijava, ali i dalje ništa. Gospođa je ponosna na svog sina", tvrdi on.
Meštani ogorčeni: "Kako nema srama?"
Stefan navodi da ponašanje porodice dodatno uznemirava ljude u selu.
"Svi meštani u Duboni mogu da posvedoče o njihovom ponašanju. Prolaze sa pojačanom muzikom pored murala na školi... Da bar malo utiša tu muziku. Ljudi otvoreno negoduju i pitaju se kako nema srama. Izgleda da se ne plaše ničega", kaže on.
Tragedija je mogla biti veća
"Postojala je realna opasnost da nastavi dalje ka Šepšinu, gde je u tom trenutku bilo okupljeno više od 50 ljudi zbog priprema za fudbalski turnir. Da mu se oružje nije zaglavilo, ko zna koliko bi još ljudi stradalo. Kod sebe je imao i dodatno naoružanje, čak i eksplozivne naprave", rekao je. "Nije bio neko ko se često družio sa svima, ali bi se javljao. Delovao je povučeno, ali u isto vreme i nekako nadmeno. Imao je čudan pogled, teško je to objasniti, ali se razlikovao od drugih", naveo je Marković.
Dodaje i da je u selu bilo poznato da njegova porodica poseduje oružje, kao i da se ono često koristilo u raznim prilikama.
"To se znalo. Za praznike, svadbe i razna slavlja pucalo se. Sećam se da je i kao dete pucao iz pištolja, što tada niko nije shvatao kao nešto što može da bude opasno na ovaj način", rekao je.
Na navode da se Uroš Blažić osećao odbačenim od strane ljudi u selu, Stefan reaguje s negodovanjem:
"To je on umislio. Nije često izlazio, ali kada jeste, uvek je bio pozvan u društvo. Čak je pre godinu dana pre tragedije učestvovao na jednom fudbalskom turniru sa svima njima", kaže Stefan u razgovoru za MONDO.
Dubona i Malo Orašje i danas žive u senci tragedije. Nekadašnje mesto okupljanja i smeha zamenili su tišina i bol, a sećanje na žrtve ostaje duboko urezano u svakodnevicu meštana.
"Danas sam zaista i ljut i tužan. Ja znam koje sam obećanje dao njima", zaključuje Stefan Marković za MONDO.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(MONDO)
