Iso Lero, poznatiji kao Džamba, bio je jedna od najpoznatijih i najopasnijih figura beogradskog podzemlja osamdesetih i početkom devedesetih godina. Važio je za "kralja Dorćola", čoveka ogromne fizičke snage, eksplozivnog karaktera i brutalne reputacije, ali i čoveka kog su mnogi voleli zbog njegovog ponašanja, manira i odnosa prema ljudima iz kraja.
Njegov život bio je spoj kriminala, zatvora, sukoba sa najjačim imenima podzemlja, estrade i misterije koja traje više od tri decenije.
Odrastanje na Dorćolu i prvi kriminal
Iso Lero rođen je 10. juna 1953. godine u romskoj porodici i odrastao je u Dobračinoj ulici na Dorćolu, u istom dvorištu sa svojim bratom od tetke Džejem Ramadanovskim.
Još kao dečak krenuo je stranputicom. Kasnije je u velikom intervjuu koji je 1990. godine dao Novostima otvoreno pričao o svom životu.
"Počeo sam da kradem na sitno, a onda sam naučio da provaljujem i 'pozajmljujem' tuđe automobile", ispričao je Džamba za Večernje Novosti 1990. godine.
Vrlo rano završio je u popravnom domu u Negotinu, pa zatim u Kruševcu i domu na Voždovcu. Tvrdio je da ga domovi nisu popravili, već su ga naučili kako da bude još opasniji kriminalac.
"Još u Negotinu sam se upoznao sa starijim i iskusnijim momcima i pored zanata koji sam tamo izučio, naučio sam od njih sve što je potrebno da se provala što efikasnije izvrši", pričao je.
Govorio je i da nikada nije želeo da bude džeparoš po autobusima.
"Nikad nisam džepario po autobusima. Bilo mi je ispod časti da nekome izvučem plavu kovertu, krvavo zarađenu. Uvek sam mislio na moju majku i kako bi joj bilo da joj neko to uradi."
Ubistvo u domu i godine iza rešetaka
Tokom masovne tuče među štićenicima doma Džamba je u samoodbrani staklom ubio jednog mladića kog su zvali "Kurjak".
Za to ubistvo i druga krivična dela osuđen je na šest godina zatvora.
Kaznu je služio u Valjevu i Požarevcu, a kasnije je zbog pokušaja bekstva prebačen i u Leskovac.
Tvrdio je da je u Požarevcu završio među najokorelije kriminalce.
"Bilo je ludih i hrabrih, ali ja sam bio luđi i hrabriji", govorio je.
U zatvoru je upoznao i Ljubomira Magaša Ljubu Zemunca.
"Jedino za kim žalim što nije živ jeste Ljuba Zemunac. Borio sam se sa njim i nije me sramota da kažem - izgubio sam", izjavio je sojevremeno Džamba.
Džamba kao "kralj Dorćola"
Po izlasku iz zatvora već je imao ozbiljnu reputaciju na ulici. Kao i mnogi kriminalci tog vremena, kriminalnu "karijeru" gradio je u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.
U Beogradu je trošio novac i gradio status. Bio je vrhunski bokser, trenirao je u Crvenoj zvezdi i Radničkom, a na ulici je važio za čoveka koji se ničega ne plaši.
Pričalo se da je išao golim rukama na noževe i pištolje i da je udarao "kao čekićem". Bio je visok oko 170 centimetara i težak oko 70 kilograma, ali je važio za neverovatno brzog i opasnog borca.
Na Dorćolu je držao lokale i detektivsku agenciju "Karmen", a bio je angažovan i za obezbeđenje i razbijanje štrajkova po beogradskim firmama.
Džej i pesme koje je napisao
Malo ko zna da je upravo Džamba napisao neke od najvećih hitova svog brata od tetke Džeja Ramadanovskog.
Bio je autor pesama: "Teško je živeti", "Žuta ruža", "Uspeo sam u životu", Džej je kasnije često govorio da mu je Džamba bio jedna od najvažnijih figura u životu.
Sukobi sa podzemljem
Džamba je imao sukobe sa brojnim imenima beogradskog podzemlja.
Pričalo se da je jedno vreme bio u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, ali da su se kasnije sprijateljili u zatvoru u Italiji.
Bio je veoma blizak i sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom. Međutim, njegov najveći sukob bio je sa Željkom Ražnatovićem Arkanom.
Prema pričama iz podzemlja, sukob je počeo još u zatvoru u Zabeli kada je Džamba navodno pretukao Arkana i ostavio mu ožiljak na licu. Kasnije se pričalo da je 1992. godine u kafani "Zona Zamfirova" pucao u Arkanovu fotografiju.
Ipak, navodno su kasnije razgovarali i dogovorili: Dorćol ostaje Džambi, a Dedinje Arkanu.
Pucnjava u "Marakani"
U intervjuu za Večernje Novosti Džamba je detaljno pričao i o pokušajima ubistva. Tvrdio je da ga je u restoranu "Marakana" ranio Veselin Vukotić.
Metak mu je prošao kroz ruku i završio u butini. Džamba je tvrdio da je iza svega stajao sukob oko poslova obezbeđenja kockarnica. Govorio je i da je Marko Nicović navodno želeo da ga skloni iz kombinacija oko kazina "Beograđanka".
"Topčiderska noć"
Džamba je pričao i o poznatoj pucnjavi ispred restorana "Topčiderska noć". Tvrdio je da su ljudi došli da ga ubiju i da su imali čak i ručne bombe.
Kasnije je zbog tog obračuna osuđen na šest godina zatvora, ali je Vrhovni sud Srbije preinačio presudu i osudio njega i njegove prijatelje samo za prekoračenje nužne odbrane.
Kobna noć u Beograđanki
Poslednji put Iso Lero Džamba viđen je 23. septembra 1992. godine. Te noći došao je u kockarnicu na šestom spratu Beograđanke, koju je obezbeđivala Arkanova agencija "Delije".
Prema pričama svedoka, bio je pod dejstvom alkohola i sukobio se sa obezbeđenjem. Navodno nije želeo da plati ulaznicu, a zatim je pljunuo na Arkanovu sliku.
Usledilo je brutalno prebijanje.Godinama se prepričava da su ga Arkanovi ljudi tukli rukama, nogama i kundacima pušaka, zatim ubacili u gepek i odvezli. Njegovo telo nikada nije pronađeno.
Gojak i teorije o ubistvu
Jedini čovek koji je javno priznao da je učestvovao u sukobu bio je Vukašin Vule Gojak, tadašnji šef obezbeđenja u Beograđanki. Tvrdio je da su Džambu samo pretukli i izbacili na ulicu. Međutim, godinama su kružile priče da je Džamba ubijen i da je njegovo telo zazidano u temelje benzinske pumpe u Erdutu. Ništa od toga nikada nije dokazano.
Šešelj tvrdio da ima svedoka
Tokom predizborne kampanje 1993. godine Vojislav Šešelj tvrdio je da ima dokaze da je Arkan organizovao ubistvo Džambe. Govorio je čak i da postoji očevidac ubistva. Slučaj ipak nikada nije rasvetljen.
Snajperska likvidacija Gojaka
Pet godina kasnije, 6. septembra 1997. godine, ubijen je Vukašin Gojak. Sedeo je u svom džipu ispred kluba "Ric" na Košutnjaku kada ga je snajperista pogodio u vrat. Ubica ga je navodno čekao satima.
Snajper je pronađen iste večeri u obližnjem šumarku. Mnogi su tu likvidaciju povezivali upravo sa nestankom Džambe, ali nikada nije dokazano da postoji direktna veza, preneo je Kurir pre par godina.
Misterija koja traje više od 30 godina
Više od tri decenije kasnije telo Ise Lera Džambe nikada nije pronađeno. Njegov slučaj i dalje se vodi među nerešenim nestancima. Za jedne je bio opasan kriminalac, za druge legenda Dorćola i čovek koji se nikoga nije plašio. Njegovo ime ostalo je jedna od najvećih misterija beogradskog podzemlja. Jedno izvesno jeste da njegov telo nikada nije pronađeno, a slučaj se u beogradskoj policiji nalazi u kartoteci "nestali".
BONUS VIDEO:
(MONDO)
