- Specijalizovana veća Kosova u Hagu osudila su Hašima Tačija, Jakupa Kranićija, Kadrija Veseljija i Redžepa Seljimija na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine.
- Sud je utvrdio odgovornost za nezakonito pritvaranje 385 ljudi, mučenje 303 i ubistvo 96 zatočenika, ali ih nije proglasio krivim za zločine protiv čovečnosti.
Prvostepenom presudom Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, komandanti tzv. OVK osuđeni su ukupno na 81 godinu zatvora za ratne zločine.
Hašim Tači i Jakup Kranići su osuđen na 25 godina zatvora, Kadri Veselji je osuđen na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina zatvora. Oni su suđeni za ratne zločine, ali nisu proglašeni krivim za zločine protiv čovečnosti.
Presuda je uzburkala strasti pristalica tzv. OVK koji su uz suze i burno negodovanje dočekali presudu.
Postavlja se pitanje zašto nisu osuđeni za zločine protiv čovečnosti i da li će ova presuda promeniti narativ o Srbima.
Istoričar i naučni saradnik Instituta za političke studije Stefan Radojković za MONDO ističe da su za kritički nastrojenu naučnu zajednicu, presude pred Specijalnim većem prištinske administracije samo potvrdile komandnu i ličnu odgovornost Hašima Tačija i njegovih saradnika.
"U tom pogledu nema ničeg novog već se pre može reći kako je dosta toga izostavljeno u presudi, a odnosi se na period posle juna 1999. godine. Slično, za regionalne aktiviste i angažovane intelektualce ova presuda biće neprijatna fusnota koja isto tako neće preterano uticati na njihova tumačenja kosovskog konflikta u kojoj je jasna i nepromenljiva podela na "dobre" i "loše momke", istakao je Radojković.
Sud je naveo da je utvrđena odgovornost za ubistva, torturu, okrutno postupanje i proizvoljno lišavanje slobode, ali osuđeni komandanti tzv. OVK nisu proglašeni krivim za šest tačaka optužnice koje su se odnosile na zločine protiv čovečnosti.
Radojković je objasnio pozadinu ove odluke Suda i podsetio zbog čega je kosovski konflikt u presudi okarakterisan kao nemeđunarodni oružani sukob.
"Uočena razlika je bitna jer bi se presudom za zločine protiv čovečnosti nakon juna 1999. godine dovela u pitanje i opravdanost misija UN i NATO na Kosovu i Metohiji. To bi značilo da su počinjeni zločini protiv civilnog, srpskog i romskog, stanovništva bili sprovođeni za vreme njihove uprave, koja je pravdana nasiljem Savezne Republike Jugoslavije nad civilnim, albanskim, stanovništvom te bi se sa dobrim razlogom postavilo pitanje svrsishodnosti agresije NATO na SRJ. Uzgred, nije slučajno kosovski konflikt u presudi okarakterisan kao nemeđunarodni oružani sukob jer se time zaobilaze neprijatna pitanja u vezi agresije NATO (stradanja civila) i napada OVK snaga na SRJ sa teritorije Albanije", ističe naš sagovornik.
Kako je Tači upao u sopstvenu zamku
Iza višedecenijske kazne za vođe tzv. OVK krije se verovatno najveći politički paradoks u novijoj istoriji Balkana - njih je osudio sud koji je formiran upravo zahvaljujući Tačiju.
Iako se suđenje odvijalo u Hagu, sud koji je izrekao presudu Tačiju i njegovim saradnicima nije onaj stari Haški tribunal, koji je zatvoren 2017. godine, već specifična institucija poznata kao Specijalizovana veća Kosova (SVK).
Specijalizovana veća Kosova, u javnosti poznata i kao Specijalni sud za Kosovo, predstavljaju takozvani "hibridni" sud. Pravno gledano, to je sud koji pripada tzv. kosovskom pravosudnom sistemu i primenjuje njihove zakone, ali se fizički nalazi u Holandiji.
Celokupno sedište, sudnice i pritvorske jedinice izmeštene su u Hag iz jednog glavnog razloga - zaštite svedoka. Ranija suđenja pripadnicima tzv. OVK na Kosovu redovno su propadala zbog surovog zastrašivanja svedoka i curenja informacija.
Povod za osnivanje suda bio je čuveni izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija iz 2011. godine, u kojem su do detalja opisani monstruozni zločini OVK, uključujući i trgovinu ljudskim organima ("Žuta kuća").
Nakon što je međunarodni istražni tim potvrdio ove navode, Zapad je Prištini postavio jasan ultimatum: ili ćete sami, kroz svoju Skupštinu, osnovati sud koji će se baviti ovim zločinima, ili će to učiniti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Skupština tzv. Kosova i veterani OVK oštro su se protivili osnivanju suda za zločine OVK. Uprkos tome što ga je izveštaj Dika Martija direktno teretio, Hašim Tači je iskoristio politički uticaj i slomio otpor.
Hteo je po svaku cenu da izbegne tribunal UN pod uticajem Rusije i Kine, verujući da će sud pod patronatom Zapada doneti blaže optužnice.
Uzimajući u obzir istorijat nastanka ovog Suda, prema rečima istoričara Radojkovića, odgovor na pitanja koliko je važno to što je izričito razdvojeno pitanje krivične odgovornosti konkretnih ljudi od pitanja legitimnosti političkog cilja tzv. OVK i kosovske nezavisnosti sam se nameće.
"S obzirom kako je ovo Specijalno veće deo prištinske administracije, neobično bi bilo da je ono dovodilo u pitanje legitimitet i legalnost svog osnivača. Drugim rečima, ovo veće je hibridnog karaktera - osnovano od strane Prištine i sudi po njenim zakonima, a zaposleni su isključivo inostrano osoblje. Svejedno, i da nije to slučaj već da je u pitanju, ilustracije radi, Međunarodni sud pravde, verovatno se ne bi dovodila u pitanje legitimnost OVK i prištinske administracije jer bi se onda dovodile u pitanje odluke SAD i njenih saveznika donešene krajem devedesetih 20. veka i početkom 21. veka. A one su, ako je verovati aktivistima i angažovanim intelektualcima, neupitne. Ukratko, razdvajanje krivične odgovornosti pojedinaca od ovih pitanja je očekivano, s tim što su optuženi osuđeni za ratne zločine u okviru udruženog zločinačkog poduhvata što se posredno odnosi i na karakter OVK", objašnjava Radojković za MONDO.
Velika očekivanja i(li) uzaludna nada
Hoće li svet promeniti pogled na kosovski sukob i da li je dominacija jednostrane slike konačno poljuljana? Kako ističe istoričar, velika očekivanja treba zauzdati - ključne promene zavise od geopolitičkih potresa na samom Zapadu.
"Zacrtani i zacementirani narativi neće se menjati u Srbiji i Prištini, a u međunarodnoj javnosti promene će biti delimične tj. mejnstrim narativ o Srbima kao isključivo "lošim momcima" pretrpeće određenu štetu, s tim što one neće presudno uticati na glavne tokove tumačenja kosovskog sukoba. Naravno, navedeno važi dok god ne dođe do korenitih političkih promena u državama koje su glavni sponzori ovakvih mejnstrim tumačenja", zaključuje Radojković.
Dan nakon presude, Izvršni direktor Kosovskog pravnog instituta Ehat Miftaraj javnosti je ogolio plan Albanaca za ukidanje Suda u Hagu. Naime, on je istakao da je za odgovarajuću ustavnu promenu potrebno 80 glasova poslanika, kao i ukidanje Zakona o Specijalizovanim većima.
Tačijeva odbrana najavila je da će uložiti žalbu na prvostepenu presudu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
