Pre četiri godine, Sanela Tarić, koja u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu služila kaznu zatvora u trajanju od pet godina i tri meseca, u intervjuu za Kurir otvoreno je govorila o životu iza rešetaka, greškama koje su je dovele do zatvora i svakodnevici između zatvorskih zidina.
Kako je tada ispričala, njena priča trebalo bi da bude upozorenje svima koji pomisle da je kriminal lakši put.
"Da mogu da vratim vreme..."
Sanela je priznala da ju je život odveo na pogrešnu stranu i da je tek kada je ostala bez slobode shvatila težinu svojih odluka.
"Posledice su strašne. Da mogu da vratim vreme, nikada sebi ne bih dozvolila da se nađem u ovoj situaciji2. napisala je tada u pismu koje je poslala Kuriru.
Prisećajući se hapšenja, navela je da je uhapšena 14. oktobra 2020. godine. Nakon saslušanja u tužilaštvu određena joj je mera kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom, ali, kako je priznala, ni tada nije bila svesna šta je čeka.
"Živela sam u oblacima. Sve je delovalo nestvarno dok nisam dobila poziv da se javim na izdržavanje kazne u jedini ženski zatvor u Srbiji. Na kapiju sam stigla 12. aprila, oko 23 časa. Tada sam prvi put shvatila šta znači izgubiti slobodu", ispričala je.
"Bio je mrkli mrak"
Prvi susret sa zatvorom ostao joj je, kako je rekla, duboko urezan u sećanje.
"Bio je mrkli mrak, oko mene visoke zidine. Na prijemu su me dočekale dve veoma ljubazne komandirice i dozvolile mi da pozovem porodicu kako bih javila da sam stigla.
Posle pretresa svu garderobu i sredstva za higijenu spakovale su u velike crne džakove, a zatim su me odvele u prostoriju u kojoj sam narednih 14 dana trebala da provedem u karantinu", opisala je tada.
Kada je ušla u prostoriju, unutra je već bilo nekoliko žena.
"Rekle su mi da legnem i da se raspakujem ujutru. Nisam mogla ni da pomislim na spavanje. Prvu noć sam presedela pored svojih džakova.
U sobi je bio neprijatan miris, jedna žena bila je sva u zavojima i delovala je kao da je pod jakim lekovima, druga je pokušala da mi uzme stvari, a ostale su izgledale kao da se danima nisu okupale. Ni jutro nije bilo ništa lakše", prisećala se.
"Od šoka nisam ustajala iz kreveta"
Posle dve nedelje provedene u izolaciji prebačena je u sobu sa čak 17 žena.
"Od šoka nisam ustajala iz kreveta danima. Posle su me premestili u zatvoreni Paviljon II, koji su svi zvali "Hajat", gde sam provela 14 meseci zajedno sa još šezdesetak žena. Svaka soba imala je televizor i kupatilo, ali bez obzira na to, sve mi je delovalo teško. Veš smo prale ručno subotom, a sušile ga po dvorištu ili u podrumu", ispričala je.
Prvi posao koji je dobila bio je, kako kaže, jedan od najtežih.
"Radila sam na čišćenju oraha. Bio je to težak, naporan i veoma prljav posao. Stizale su vreće od po 25 kilograma, jedna grupa ih je lomila, druga čistila jezgro od ljuske. To je trajalo skoro godinu dana, a onda sam dobila drugo radno mesto", pričala je Sanela.
Kako je tada navela, radila je u proizvodnom pogonu gde su zatvorenice za jednu modnu kuću sekle čipku i ručno prišivale cirkone na kapute.
"Posao mi je zanimljiviji. U radionici provodim pet sati dnevno, a mesečno sam plaćena oko 3.000 dinara. Ipak, da mogu da vratim vreme, nikada ne bih prošla kroz sve ovo", rekla je.
Život u poluotvorenom paviljonu
Sanela Tarić, rođena sestra Smaila Tarića, koji je 2008. godine brutalno ubijen u Beogradu kada su napadači obezglavili njegovo telo, ispričala je da je u međuvremenu prebačena u V paviljon, poluotvoreni deo zatvora.
Kako je objasnila, uslovi života bili su znatno bolji nego na početku izdržavanja kazne.
"To je pansionski smeštaj, moderno uređen. Postoje četiri krila zgrade, a u slobodno vreme možemo da koristimo i salu za aerobik. U sobi sam sa još dve žene, od kojih je jedna poznata na Tviteru, pa nam nikada nije dosadno. Nema gužve ni sukoba", ispričala je tada.
Posebno je istakla da joj najveću snagu daje podrška porodice, koja joj ni u najtežim trenucima nije okrenula leđa.
"Tu su moj budući muž B.S., otac i maćeha, koji ne propuštaju nijednu posetu. Maćeha me je prihvatila kao svoje dete i pružila mi je mnogo ljubavi, dok otac ima puno razumevanja i pažnje. Moja najbolja drugarica A.G. mi svakodnevno piše, šalje pakete i pomaže mi da dostojanstveno izdržim ovaj period. Bez njih ne bih uspela. Mogu samo beskrajno da ih volim", rekla je tada Sanela.
Kako izgleda jedan dan u zatvoru
- Buđenje u 6.30
- Brojanje u 7 časova
- Podela terapije i doručak
- Odlazak na posao u 9 sati
- Povratak iz pogona u 14 časova
- Popodnevni odmor od 16 do 17.30
- Kontrolno brojanje u 17.45
- Večernja terapija i večera
- Završno brojanje u 20 časova
Kako je završila u kriminalu
Sanela je u razgovoru za Kurir ispričala i da ju je u svet kriminala uveo tadašnji partner Petar R., u kojeg se zaljubila uprkos tome što je znala da je oženjen i da se bavi prodajom droge.
Kako je navela, vremenom je postala deo njegovog načina života i učestvovala je u trgovini kokainom. Kada je policija uhapsila kriminalnu grupu, lisice su stavljene i njoj, Petru R, ali i njegovoj supruzi, za koju je, kako je rekla, kasnije saznala da je takođe bila deo iste grupe. Tek tada je shvatila da je, kako tvrdi, služila samo kao paravan za kriminalne poslove.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)
