Ovim potresnim rečima, Ljiljana Dragojlović počinje ispovest o svom sinu Damjanu (25), mladom sportisti, treneru i radniku obezbeđenja iz Valjeva koji je ubijen u noći između 29. i 30. oktobra 2016. godine. Damjan je bio momak čiji je osmeh grejao ceo grad, odgajan u ljubavi, mladić koji nije znao za loše ljude. Pred njim je bila cela budućnost, planirao je veliko duplo venčanje sa bratom Matijom koje nikada nije dočekao.
"Majka, otkud ti?"
Te kobne subote, Ljiljana je bila na svadbi kod kolege iz banke, vesela i razdragana kao nikada pre. Na nagovor mlađih kolega, pošto je muž njene koleginice držao klub "Zipa" gde je Damjan radio vikendom, prvi put je otišla tamo samo da vidi gde joj dete radi.
"Kada me je video, oduševio se! Podigao me je i počeo da me ljubi, vičući: 'Majka, pa i ti si došla!'", priseća se majka.
Doneo joj je stolicu jer tamo nije bilo mesta za sedenje, a kolege su bile očarane njegovim vaspitanjem.
Na izlasku su se dugo grlili ispred kluba. Nadzorna kamera je snimila taj njihov rastanak, koji je, kako se ispostavilo, bio njihov večni oproštaj. Ljiljana se vratila kući, dopisivali su se oko 1.20, a u 20 do 2 mu je poslala poruku kako su svi u firmi oduševljeni njime.
- Tačno u 2 sata stigla mi je poslednja poruka u kojoj mi kaže da me voli i da se vidimo posle. U 2.02 počeo je masakr ispred kluba - kaže nam ona.
Raširio ruke kao orao da spasi druge
Ubica Sreten Toni Nikolić (22), prethodno se pokoškao sa Damjanom jer ga ovaj nije pustio u klub zbog ranijeg ogovaranja. Nikolić je otišao kući taksijem, uzeo pištolj koji su mu roditelji poklonili za punoletstvo i vratio se pred klub. Taksista koji ga je vozio svedočio je o njegovoj neverovatnoj hladnoći - dok je išao da ubije, najnormalnije je pitao za posao i ostavio mu bakšiš.
Kada je ubica sa pištoljem prišao klubu, Damjan nije mislio na sebe.
- Moj sin je raširio ruke kao orao da zaštiti ljude koji su bili unutra i telom preprečio put ubici. Pucao mu je u leđa kroz staklo kafića. Dva hica su ga pogodila i on je pao na zemlju, a ubica je nastavio da rešeta po gostima i teško ranio Damjanovog druga Davora. Kada je ispalio šaržer, zamenio ga je i hladnokrvno još jednom pucao u mog Damjana koji je nepomično ležao - kaže nam majka u suzama.
U 2.20 Ljiljani je zazvonio telefon, poziv iz bolnice srušio je njen svet. U Urgentnom centru zatekla je stravičan prizor, jecaje i decu koja leže po podu. Hirurg, Damjanov prijatelj, izašao je iz sale, zagrlio ih i rekao: "Sve smo probali, nismo uspeli".
Sud doneo sramnu presudu
Tragedija je potpuno uništila porodicu Dragojlović. Damjanov otac Vlatko nije mogao da izdrži bol i preminuo je od tuge tri i po godine kasnije.
Suđenje dugo pet i po godina bilo je nova agonija za Ljiljanu.
- Ubica je u sudnici bio bez trunke emocija, mašina bez kajanja - kaže nam ova majka.
Viši sud u Valjevu najpre ga je osudio na 35 godina zatvora, pa je kazna smanjena na 30, da bi 2022. godine Apelacioni sud doneo sramnu presudu - svega 11 godina robije za ubistvo, pokušaj ubistva i nošenje oružja.
- Tog dana su me ponovo ubili, jer nisam mogla da verujem da život mog sina vredi toliko malo. Sud je odbio sve svedoke osim devojke ubice Danke, navodeći njegovu mladost kao olakšavajuću okolnost - kaže nam ona sa neopisivom teskobom u glasu.
"Pomolim se da bolesna deca ozdrave"
Valjevo nikada nije zaboravilo svog heroja sa najtoplijim osmehom. Na sahrani je bilo preko 3.000 ljudi, a grad je bio potpuno blokiran. Među njima su stajali i lokalni prosjaci kojima je Damjan uvek davao svoj poslednji novac iz džepa, čak i kada bi sam pio kafu na recku.
- Na prve zadušnice prosjakinja Milka došla je na groblje i na spomenik ostavila bananu i pomorandžu, govoreći: 'Ovo sam ja njemu donela. On je meni uvek davao'. I danas, kada pokušam da im dam novac, oni odbiju uz reči: 'Damjan nam je davao, ne treba' - priča nam ova majka sa suzama u očima.
Ljiljana danas živi u tišini, a jedinu snagu daje joj stariji sin Matija i njegova deca.
Damjanov najbolji drug skoro svako veče joj šalje poruku koju joj je sin nekada slao pre spavanja: "Laku noć, Ljuška moja, lepo spavaj, lepo sanjaj". Majka se i danas seća njegove neizmerne dobrote i čistote duše.
- Jednom sam ušla u sobu, a on je stajao ispred ruske zastave iznad kreveta, tapšao zavesu na zidu, krstio se i rekao: 'Majka, ja se svako veče pred spavanje pomolim da sva bolesna deca ovog sveta ozdrave'. Bio je retko biće, svetlost koju je surovo ugasio mrak - u suzama nam kaže Damjanova mama.
(Blic/MONDO)
BONUS VIDEO:
