Osnovni postulat svakog pravičnog sistema glasi da je bolje imati stotinu krivaca na slobodi nego jednog nevinog čoveka iza rešetaka. Ipak, zbog niza katastrofalnih grešaka policije, veštaka i pravosuđa, Subotičanin Velibor Rapajić umalo je završio pred streljačkim vodom zbog stravičnog zločina koji nije počinio. Njegov slučaj, u kom je bio optužen i suočen sa tada važećom smrtnom kaznom, ostao je upamćen kao jedan od najdrastičnijih primera sistemskog propusta, gde je istraga od prvog dana imala identitet pravog ubice, ali ga je ignorisala.
Zločin i previd ključnog dokaza
Stravično ubistvo otkriveno je 5. oktobra 1998. godine. U dvorištu podstanarske kuće u Subotici cimerke su pronašle telo dvadesettrogodišnje studentkinje Helge Čevari. Devojka je te jesenje večeri bila silovana i zadavljena, a ubica je sa sobom odneo njenu ušteđevinu, kao i bonove za studentsku menzu iz novčanika jedne od njenih cimerki.
Očevidaca nije bilo, ali je počinilac na mestu zločina ostavio trag koji je vodio direktno do njega. Pored odbačenih farmerica žrtve, kriminalistički inspektori su pronašli komad papira oblepljen selotejpom i umotan u najlon. Bila je to amajlija, takozvani hodžin zapis, koji je ubica nosio za pojasom. Na jednoj strani bila je ispisana molitva na arapskom, koja je u prevodu glasila "U ime milosti Boga", dok je na drugoj strani na latinici stajalo: "Skender Memeti za sreću".
Umesto da prate ime sa papirića, istražitelji su napravili prvi u nizu propusta. S obzirom na to da u evidenciji prebivališta u Srbiji u tom trenutku nije bilo osobe pod imenom Skender Memeti, policija je ovaj krunski dokaz potpuno zanemarila i istragu usmerila u pogrešnom pravcu.
Potraga u menzi i praćenje osumnjičenog
Fokusirajući se na ukradene bonove za hranu, policija je punih 17 dana držala pod prismotrom subotičku studentsku menzu. Uporedo su proveravane prijave građanki o sumnjivim muškarcima. Jedna od njih, vlasnica lokalne galerije, prijavila je mladića zbog čijeg se čudnog ponašanja osetila ugroženom. Na osnovu njenog opisa, policija je desetak dana nakon ubistva primetila tada 23-godišnjeg Velibora Rapajića u blizini stanice i započela praćenje.
O detaljima te akcije pred sudom je svedočio policajac Marinko Ostojić:
"- Praćenje te osobe je trajalo 40 minuta. Za sve vreme praćenja taj muškarac je nametljivo stupao u kontak sa ženskim licima, i to u velikom broju slučajeva. Gotovo svakoj ženskoj osobi, nezavisno na starost se obraćao. Ti kontakti su bili bez uočljive agresije, radilo se o verbalnom prilaženju i ponekom fizičkom kontaktu tako što bi taj muškarac uhvatilo žensku osobu za ruku ili je pomilovao...Taj muškarac je zatim ušao u studentski restoran gde se zadržao oko pet minuta. Videli smo i da je razgovarao sa dvojicom muškaraca, njih smo kontaktirali i tako smo tog muškarca identifikovali kao Velibora Rapajića - rekao je tada Ostojić."
Međutim, odbrana je ukazala na ogromne šupljine u ovakvom svedočenju. Nijedna od navodnih žena kojima je Rapajić prišao nije identifikovana niti je potvrdila tu priču. Njegova advokatica, Edit Der Šeregelj, istakla je kontradiktornosti policijskog izveštaja:
"- Ta policijska priča nije bila apsolutno tačna. To je inspektor Ostojić ispričao da su ga pratili od negde Ekonomskog fakulteta pa do centra grada. Da je između 10 do 20 žena presretao. Na pitanje gde su te žene koje je on presretao nismo ih identifikovali. Zašto niste identifikovali? Zbog toga što smo ga pratili. Pa koliko vas je pratilo? Trojica - rekla je Rapajićeva advokatica Edit Der Šeregelj."
Rapajićev jedini stvarni "greh" u očima policije bio je ulazak u studentsku menzu. Iako nije poznavao ubijenu devojku, niti je kod sebe imao ukradene bonove, priveden je na informativni razgovor nakon čega mu je uzeta krv za DNK analizu.
Kardinalne greške veštaka: DNK i rukopis
Biološki tragovi izolovani sa tela ubijene Helge tokom obdukcije upoređeni su sa uzorkom Rapajića u Zavodu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Iako je DNK analiza tada tek počela da se primenjuje u Srbiji, tretirana je kao apsolutno nepogrešiva. Rezultat novosadskog Zavoda šokirao je odbranu: utvrđeno je da se DNK profil Velibora Rapajića sa verovatnoćom od 99,99 odsto poklapa sa tragovima ubice.
Zbog ovog lažnog nalaza, Rapajić je 18. decembra 1998. godine uhapšen kao glavni osumnjičeni za silovanje i ubistvo. Koliko je sistem bio uveren u svoju ispravnost svedoče i reči Rapajićeve advokatice:
"- Nakon što je Velibor uhapšen, predsednik suda je dao izjavu za štampu da je revolucionarnom metodom otkriven R.V, kao izvršilac krivičnog dela silovanja i ubistva studentkinje i da će po svoj prilici ovaj slučaj ući u anale pravosuđa - navela je advokatica Edit Der Šeregelj."
Pouzdanošću DNK analize bavio se i profesor Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, potvrdivši da su takve greške u nauci praktično nemoguće, što samo naglašava težinu propusta u ovom konkretnom slučaju:
"- DNK-a profil ustvari predstavlja, ajde da kažemo jednu vrstu brojačanog, numeričkog zapisa rezultata genetičkih analiza. On je duži nego što je JMBG broj u našoj zemlji. Pa u tom smislu ukoliko dve osobe mogu da imaju identične JMBG brojeve onda možemo očekivati da i dve osobe imaju iste DNK-a profile. To se jednostavno ne dešava - objasnio je Ostojić." (Stojković)
Da bi fijasko veštačenja bio potpun, policija je od Rapajića tražila da prepiše tekst kako bi uporedili njegov rukopis sa onim na ostavljenoj amajliji. Grafolog novosadske policije Darinka Popov sudu je dostavila pismeni nalaz u kom tvrdi da se Rapajićev rukopis poklapa sa onim na cedulji. Istu tvrdnju izneo je još jedan sudski veštak grafolog, dok treći angažovani veštak nije doneo nikakav konkretan pomak, pre nego što je advokatica odbrane uspela da obori ova netačna tumačenja.
Konačna istina
Dok je Rapajić nepravedno tamnovao gotovo godinu dana pod senkom streljačkog voda, pravi ubica bio je na slobodi slobodan da nastavi sa zločinima. Subotička policija je rasvetlila ubistvo nesrećne studentkinje tek tri godine kasnije. Zbog sumnje na silovanje, uhapšen je Skender Memeti iz Uroševca – čovek čije je ime od prvog dana stajalo na krvavoj amajliji ostavljenoj pored tela Helge Čevari. Naknadnom istragom nedvosmisleno je utvrđeno da je upravo Memeti odgovoran za ubistvo od 5. oktobra 1998. godine, kao i za još nekoliko krivičnih dela, dok je Rapajićev život trajno obeležen borbom za dokazivanje nevinosti protiv sistema koji je zakazao na svakom koraku.
BONUS VIDEO:
· Reaguj