Andrea Bojanić, devojka koju je 18. jula usmrtio sin Željka Mitrovića Aleksandar, završila je drugi razred Četrnaeste beogradske gimnazije. Bila je odlična i primerna učenica, a poginula je dok se vraćala kući, nedaleko od svog stana.

Andrea je živela je sa majkom na Konjarniku u jednoj od Istočnih kapija Beograda, nedaleko od mesta na kome je poginula.

Povremeno je  živela i u stanu kod bake Vere Miljković u Mutapovoj ulici.

Vest o smrti unuke Vera Miljković, novinarka Tanjuga u penziji, saznala je u petak pre podne. Niko nije žurio da joj prenese tako strašnu vest.

"Ne znam, niti me zanima čiji je sin koji je džipom naleteo na Andreu! Znam samo da mi je ubio jedinu unuku, moju nadu i mezimicu, a onda i ne pokušavaši da joj pomogne, pobegao", za "Novosti" je prokomentarisala baka tragično nastradale devojke.

"Andrea nije bila dete, nije bila ni neodgovorna. Zato, ne prihvatam nikakve insinuacije da je bila nepažljiva i da je prelazila pešački prelaz u trenutku kad joj je semafor pokazivao crveno svetlo. Ne verujem u tu priču", kaže neutešna starica.

Vera Miljković kaže da je njena unuka bila za primer:

"Andrea je živela malo kod mene na Vračaru, malo kod majke na Voždovcu. Roditelji su joj razvedeni, ali to nije nimalo uticalo na nju, s obzirom na to da su joj bili pruženi, sa svih strana, ljubav i razumevanje. Bila je divno dete, odličan đak, "vukovac" u 14. beogradskoj gimnaziji. Volela je sport, govorila nekoliko jezika..."

Kroz suze, Vera priča kako je Andrea prethodni dan provela sa njom:

"Bile smo zajedno u stanu, kada je predveče rekla da treba da ode na Voždovac i nađe se sa tetkom, da nešto pogledaju i kupe", priča baka.

"Kamo sreće da je nigde nisam pustila. Ali, ne sluteći tragediju, rekla sam joj da slobodno ode i nađe se sa tetkom, ali da na vreme stigne kući... I evo, šta se dogodi..."

Andrea je, zaista, ispoštovala dogovor sa bakom i posle susreta sa tetkom, pola sata pre ponoći, požurila je da stigne kući, da joj majka ne brine.

Nažalost, dogodila se nesreća, o kojoj je Andreina majka obaveštena ubrzo posle tragedije.

"Ne znam šta da kažem, osim da bih dala svoj život za njen. Zar je moguće da, mene ovako staru i teško pokretnu, vozači propuštaju na pešačkom prelazu, a da neko vozi toliko brzo da udari automobilom pešaka i to toliko jako, da ga odbaci 20 ili 30 metara dalje? Pa, kolika ta brzina mora da bude i kakav auto je u pitanju da može da ubije čoveka na licu mesta? Kakav je taj čovek koji ne pritrči da pomogne, nego pobegne i ostavi povređenog da umre", kroz suze kaže baka Vera za "Novosti".