Voda u Milanovom bunaru, na dubini od 14 metara, od pre desetak dana se, iz za sada nepoznatih razloga, zagreva, a temperatura iz dana u dan raste.
Možda voda u bunaru Milana Galonje iz Dobrljina kod Novog Grada nije bila najhladnija u ovom kraju, ali sada nema toplije.
Naime, voda u Milanovom bunaru, na dubini od 14 metara od pre desetak dana iz, za sada, nepoznatih razloga, zagreva se, a temperatura iz dana u dan raste.
Milanov bunar je na oko stotinu metara nadmorske visine od reke Une, a udaljen je oko osam kilometara vazdušnom linijom od Banje Lješnjani gde je izvor lekovite vode.
Za razliku od lešljanske, voda u Milanovom bunaru je mnogo toplija i bez mirisa.
Milan kaže da je bunar izgrađen prije 42 godine i da se za to vreme voda nikad nije ni zamutila. Da nešto nije kako treba, primetio je pre desetak dana kada su lovci, prolazeći pored njegove kuće, kao i obično, zatražili vode da piju.
"Kada sam im dao vodu, svaki od njih popio je samo po gutljaj, pogledali se i otišli... Ništa nisu rekli... Kada sam se vratio do bunara da naspem još vode, pumpa nije radila.
Kada sam je pipnuo bila je vruća, a od temperature spalo je crevo. Ponovo sam stavio crevo, popravio pumpu i kada sam je uključio iz cevi je potekla vruća voda", priča Galonja.
Sam ne može da objasni šta se dogodilo i kako je voda danima topla, pa je pozvao nadležne u Institutu za vodu u Banjaluci da utvrde šta se desilo. Dobio je obećanje da će doći ekipa i uzeti uzorak vode na analizu.
Čekajući analizu, Milan Galonja vodu ne koristi, jer za piće nije, a kaže ni za neku drugu upotebu, jer ne zna šta voda sada sadrži.
Ni sebi ni komšijama, koje sve više interesuje ova čudna pojava tople vode u bunaru, ne može objasniti kako je došlo do toga.
"Mnogi su do sada dolazili da odnesu vodu iz mog bunara samo zato što je hladna... Da mi je neko rekao da će se ovo dogoditi ne bih verovao", kaže Milan.
Iako je prošlo 42 godine od izgradnje bunara, Milan se seća da su mu majstori koji su kopali bunar rekli da u izvoru koji dotiče u bunar ima riba.
"Pošto nisam u to poverovao, majstori su zagrabili kantu vode i prosuli je po travi pored bunara. U vodi su bile male ribe i školjke", priseća se Milan.
Ni on ni majstori tada nisu mogli objasniti odakle ribe. Prisetio se toga i majstor Vlado Umićević, koji se kopanjem bunara bavio više od 20 godina.
"Iznenadili smo se kada smo videli da u mlazu vode koji dotiče u bunar ima ribica, a dole, u zemlji osećao se miris kao da ima trule trave ili nečeg sličnog... Zemlja je bila šuplja kao saće", ispričao je Umićević, napomenuvši da je to bio jedan od brojnih interesantnih slučajeva u njegovom zanatu.
