Aleksandra Simića, zvanog Simke (28), policajca Interventne jedinice u Novom Sadu, nehotice je ubio kolega i najbolji prijatelji Miodrag Ristić, zvani Rile (31).
On je nakon toga pokušao da se ubije. Tragedija se dogodila u noći između nedelje i ponedeljka, sat posle ponoći, u „Tapas baru" u Ulici Laze Telečkog u Novom Sadu.
Kako saznaje "Kurir", Ristićev pištolj je slučajno opalio i nesrećnog Simića pogodio u glavu, usmrtivši ga na licu mesta. Obojica su bili van dužnosti, a kobne večeri su radili kao obezbeđenje u lokalu u kojem se desila nesreća.
Simić i Ristić su radili u slobodno vreme kao obezbeđenje u lokalu 'Tapas bar'. Te večeri je Rile bio pod dejstvom alkohola. U jednom momentu je izvadio službeni pištolj i počeo njim da mlatara po lokalu.
Šalili su se, smejali, a onda je sasvim neočekivano opalio pištolj koji je bio okrenut prema Simketu. Taj jedan hitac bio je koban jer ga je pogodio direktno u glavu, kaže izvor "Kurira".
Ristić je vrisnuo i istog momenta kleknuo na kolena, dozivajući najboljeg prijatelja. Pokušao je reanimaciju, ali nije bilo spasa.
"Kad je shvatio da ga je usmrtio, Ristić je izvadio pištolj u nameri da se ubije. U tom momentu na njega su skočila petorica muškaraca koji su se zatekli u lokalu. Kad su pokušali da mu odbace pištolj, koji je već bio naslonio sebi na čelo, ispaljeni metak je rikošetirao i pogodio u prst prolaznika na ulici, inače bivšeg policajca Milana T., koji takođe radi kao obezbeđenje u drugom lokalu", objašnjava sagovornik.
Ubrzo su u lokal stigle policijske patrole.
"Jedva smo savladali Ristića. Plakao je kao malo dete, stalno ponavljajući: 'Ubio sam brata, pustite me da se ubijem'. I kad smo ga stavili u maricu, njegov vrisak je odjekivao, a to su čuli i svi stanari koji se nalaze u blizini. Pokušavao je čak da izađe i iz marice kako bi sebi presudio. Njih dvojica su bili nerazdvojni, najbolji prijatelji", priča jedan od Simićevih i Ristićevih kolega.
Ristiću je određeno policijsko zadržavanje, ali s obzirom na to da je zapao u nervno rastrojstvo, hitno je prebačen na neuropsihijatriju KC Vojvodine.
Nesrećni Aleksandar Simić stradao je slično kao i njegov otac pre dvadesetak godina u Batočini!
"Pokojnog Ljubišu je nehotice upucao prijatelj. Aleksandar je tad imao osam-devet godina. Zla kob prati tu porodicu, a divni su ljudi. Jadna Svetlana, doživela je da sahrani muža, a sad će i sina ", kaže za "Kurir"prijatelj porodice Simić.
Za Aleksandrom žali cela Batočina. On je ovde završio osnovnu školu, a onda se zaputio u Sremsku Kamenicu, u srednju policijsku školu. Po diplomiranju se vratio kući i zaposlio u batočinskoj policiji. Pre šest godina prešao je u Novi Sad, a za njim je krenuo i mlađi brat Tomislav.