Iznošenjem odbrane bivšeg načelnika Državne bezbednosti (DB) Radomira Markovića danas je u Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno suđenje optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Odgovarajući na pitanja advokata i optuženih, Marković je uglavnom odgovarao sa "ne sećam se". Upitan koliko je dugo Slavko Ćuruvija operativno praćen, on je odgovorio da je naredba doneta u vreme Jovice Stanišića, godinu i po pre no što je Marković 1998. godine postao načelnik DB. "Slavko Ćuruvija se viđao sa ljudima iz sfere politike i društva, ali i sa osobama zbog kojih je stavljen na mere. Ne bih da licitiram imenima, uzmite dosije 'Ćuran' i sami pročitajte", kazao je Marković. On je rekao da se "ne seća" ni koliko su dugo praćeni novinari redakcija "Evropljanin" i "Dnevni Telegraf", ali je dodao da je praćenje nastavljeno i posle ubistva Ćuruvije. "Nastavljeno je praćenje telefonom, hteli smo da vidimo iz kontakata da li možemo da dobijemo podatak koji bi mogao da dovede do izvršioca, druga namera nije postojala", istakao je Marković koji je završio sa iznošenjem odbrane. Marković je u ponedeljak, kada je kao prvooptuženi počeo da iznosi odbranu, rekao da nije izdao nalog da se ubije Ćuruvija. "Ne postoji dokaz da sam ja ubio Slavka Ćuruviju, to niko nije kazao. U optužnici ne postoji dokaz da sam sačinio plan ubistva i da sam s tim planom upoznao Ratka Romića", kazao je Marković koji izdržava višegodišnje kazne zatvora zbog drugih krivičnih dela. U nastavku suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, danas je odbranu detaljno počeo da iznosi drugooptuženi nekadašnji šef beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić, negirajući učešće u toj likvidaciji. "U to vreme sam o Ćuruviji znao samo da je novinar i ništa drugo", rekao je Radonjić u Specijalnom sudu u Beogradu. On je naglasio da nije izdao nijedan nalog za prisluškivanje Ćuruvije već da je to radio njegov zamenik. Osvrćući se na navode optužnice da ga je na mesto šefa beogradskog centra Državne bezbednosti postavio prvooptuženi Radomir Marković tadašnji šef DB-a kako bi organizovao likvidaciju novinara, Radonjić je naveo da je od tadašnjeg Markovićevog zamenika Nikole Ćurčića saznao da je postavljen na tu funkciju. To mu je, kako je rekao, saopštio 4. aprila 1999. godine. "U svakom drugom vremenu to bi shvatio kao nagradu, ali bilo je ratno vreme. Ćurčić mi je rekao da imam odrešene ruke da postavim svoj tim", rekao je Radonjić. On je tvrdio da nikada, od kada se zaposlio u DB-u 1983. na najnižoj funkciji, pa ni tokom devedesetih, nije učinio nista što bi moglo da se tretira kao krivično delo ili nešto protiv službe. Radonjić je naglasio da nikada od nadređenih nije ni dobio naređenje da uradi nešto protiv zakona, ističući da je "potpuna neistina" da je služba Državne bezbednosti bila zločinačka. Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Beogradu. Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu suprugu Branku Prpu u glavu. Po optužnici, plan ubistva i operativno praćenje naredio je Radomir Marković a Ćuruvija je ubijen po nalogu NN lica iz vrha vlasti zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".